Ђорђе Крстић — разлика између измена

Насликао је и више иконостаса, од којих посебну пажњу заслужују онај у [[Чуруг]]у<ref>{{cite web|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=652|title=Српска православна црква, Чуруг|work=spomenicikulture.rs|date=|accessdate=24. 4. 2016}}</ref> и у [[ниш]]кој Саборној цркви. У иконопис је унео нови, минхенски начин рада, употребивши мрке боје и применивши проблем светлости и сенке, са тежњом да постигне што пластичнији израз, покаже што јаче ефекте. Чурушки рад је "круна" његовог рада, изведен по његовој замисли да су све иконе повезане у јединствену визуелну целину. Сликар Марко Мурат је био позван 1897. године (од стране Чуружана) да као стручњак изнесе своје мишљење о Чурушком иконостасу. Колега је био задивљен и примећује да је реч о "вештаку" и "великом сликару" који: "са мало детаља дубоким умјетничким осјећајем, обраћа нашу пажњу на оно што треба". Нишки иконостас није завршио (1884—1891) јер су његове слике сматране исувише профаним, посебно слика "Смрт„Смрт [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]]"”, која никада није постављена на иконостас.

У пожару [[12. октобар|12. октобра]] [[2001]]. године изгорео је [[Саборни храм у Нишу]], а са њиме и овај вредни иконостас са једанаест икона Ђорђа Крстића. Његове иконе красе само четири православне богомоље. Први иконостас је урадио за храм у [[Аџибеговац|Аџибеговцу]] (Старом Селу; 1883-1885), па осим Ниша, још 1894. године у [[Лозовик (Велика Плана)|Лозовик]]у,<ref>{{Cite book|url=https://www.academia.edu/35642973/CRKVENI_KOMPLEKS_U_LOZOVIKU_pdf|title=CRKVENI KOMPLEKS U LOZOVIKU.pdf|last=Đekić|first=Ana Kostic}}</ref> те на крају у родном крају Чуругу (1895—1897).<ref>"Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 1952. године</ref>