Минут — разлика између измена

Историјски, реч „минут“ потиче од латинског -{''pars minuta prima''}-, што значи „први мали део“. Ова подела часа може се додатно прецизирати „другим малим делом“ (латински: -{''pars minuta secunda''}-), и отуда долази реч „секунда“. Ради још даљег прецизирања, термин „трећи“ ({{frac|1|60}} секунде) остаје у неким језицима, на пример [[Polish language|пољском]] (-{''tercja''}-) и [[Turkish language|турском]] (-{''salise''}-), иако већина модерних употреба дели секунде помоћу децимала. Симболска нотација ''прима'' за минуте и двоструког ''прима'' за секунде може се посматрати као означавање првог и другог пресека сата (слично као што је стопа први пресек [[yard|јарда]] или можда [[chain (length)|ланца]], са инчима као други ниво). Средњовековни научник [[Roger Bacon|Роџер Бејкон]] је 1267. године, писајући на латинском, дефинисао поделу времена између [[full moon|пуног месеца]] као број сати, минута, секунди, трећине и четврти (-{''horae'', ''minuta'', ''secunda'', ''tertia''}- и -{''quarta''}-) после подне наведеног календарског датума.<ref>{{cite book | author=R Bacon | year=2000 | orig-year=1928 | title=The Opus Majus of Roger Bacon | publisher=[[University of Pennsylvania Press]] | page=table facing page 231 | isbn=978-1-85506-856-8 |no-pp=true | others=BR Belle}}</ref> Увођење казаљке минута у сатове било је могуће тек након што је Томас Томпион, енглески часовничар, изумео повратну опругу 1675. године.<ref>{{cite journal |last=Mitman|first=Carl |title=The Story of Timekeeping |url=https://archive.org/details/sim_scientific-monthly_1926-05_22_5/page/424|journal=The Scientific Monthly |date=1926 |volume=22 |issue=5 |pages=424–427 |bibcode=1926SciMo..22..424M |jstor=7652}}</ref>