Есеј — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 5:
Оснивач овог књижевног [[жанр|жанра]] је [[Француска|француски]] [[ренесанса|ренесансни]] књижевник и филозоф [[Мишел де Монтењ]].<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref> Своје ''Eсеје'' ''(Essais)'', одакле и име „есеј” први пут је објавио [[1580]]. године.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref> Монтењеви есеји су првобитно настали из бележака поводом прочитаних књига, које су се развиле у врло лично интонирана, каткад аутобиографско-[[психологија|психолошка]] размишљања о сваковрсним практично-[[етика|етичким]] и друштвеним питањима. Њихова чар је у наизглед хаотичном, а ипак мајсторски организованом излагању, као и у широкогрудном, али [[скептицизам|скептичном]] ставу према животу.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref>
Поред Монтења најзначајнији [[ренесанса|ренесансни]] есејиста је његов савременик, енглески филозоф, писац и државник [[Франсис Бејкон]], који је објавио 1597. своје ''Есеје или савјете грађанске и моралне'', допуњавајући их у каснијим издањима новим прилозима (у коначном издању, 1625, има их 58).<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref> Бејконови есеји су далеко мање лични, сувљи и свечанији по тону од Монтењевих. Сентенциозни и језгровити, они редовно садрже и аподиктичке судове о практично-моралним и [[естетика|естетичким]] темама. Сам Бејкон је сматрао да есеј има претходнике у неким списима [[Сенека|Сенеке]] и других писаца епистола, дијатриба, контроверзија, свазаорија.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref> Захваљујући Бејконовом утицају, есеј се толико одомаћио у Енглеској да се она неретко сматра правом домовином есеја.<ref name="automatski_generisano1">{{harvnb|RKT|1986|pp=186-188}}</ref>
Есејистичка метода је експериментална, у њој се представљају тезе из различитих перспектива и размишљања о њима. Тако се читаоцу даје слика мисаоног процеса од [[премиса]] до оцена и закључака.
| |||