Леонтије Павловић — разлика између измена

'''Леонтије Павловић''', крсно име Драгомир, ([[Бродац]], [[1914]] – [[Смедерево]], [[1997]]) био је доктор [[Историја|историјских наука]], виши научни саветник, [[Теологија|богослов]], [[Историја уметности|историчар уметности]] и публициста.

Рођен је у селу Бродац код [[Бијељина|Бијељине]], добивши на крштењу име Драгомир.<ref name="autogenerated1997">Споменици Смедеревља и Браничева. 1 (Смедерево : Регионални завод за заштиту споменика културе, 1997), 295.</ref> У родном селу је завршио основну школу, у Бијељини нижу гимназију (1929), у [[Сарајево|Сарајеву]] Трговачку академију (1933). У [[Битољ]]у се школовао на Православној богословији, дипломирао је на Богословском факултету у Београду (1949). На [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету у Београду]], одељењу за [[Историја уметности|историју уметности]], дипломирао је 1957. године, а 1964. одбранио докторску дисертацију ''Култови лица код Срба и Македонаца – историјско –етнографска расправа''. У братству манастира [[Манастир Студеница|Студеница]], где се посветио монашком животу, добија име Леонтије.<ref name="autogenerated1997"/> У периоду од 1937. до 1945. обавља одговорно задужење студеничког ризничара. У чин [[јеромонах]]а рукоположен је 1945. године. У црквеној служби је од октобра 1937. до фебруара 1950. године. Од 1950. године је, најпре, приправник млађи [[Библиотекарство|библиотекар]], а потом, до 1956. асистент за предмет ''Литургика са хришћанском археологијом'' и предавач у Богословији “Свети Сава” (тада се налазила у [[манастир Раковица|манастиру Раковица]]). Од 1956. до 1959. ради као професор у [[Азања|Азањи]] (општина [[Смедеревска Паланка]]). Професионалну каријеру наставља као управник [[Музеј у Смедереву|Музеја у Смедереву]] (1959—1977.), а потом, до пензионисања (1989) ради као виши научни саветник.<ref name="autogenerated2">Ћирковић, Сима и Раде Михаљчић. Енциклопедија српске историографије (Београд : Knowledge, 1997), 553-554.</ref>