Kontrakultura — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 6:
Kontrakulturna [[omladina]] se suprotstavlja vladajućoj kulturi i politici na razne načine; protestima, [[marš]]evima, [[svirka]]ma, [[proglas]]ima, [[grafit]]ima, načinom života. Kontrakultura razvija svoje alternativne „[[institucija|institucije]]“: [[andergraund]] štampu (vidi [[fanzini]]), [[komuna|komune]], [[skvotiranje|skvotove]], alternativne kulturne i socijalne centre, [[zadruga|zadruge]]. Jedan broj [[kulturolog]]a smatra da je protivkultura obavezan deo potkulture mladih. Ona dovodi u pitanje celokupan sistem postojećih vrednosti i često vodi društvenoj [[anarhija|anarhiji]] i uopšte raspadu socijalnog i kulturnog sistema. Primer koji navodi na takav zaključak je ponašanje mladih prilikom [[koncert]]a i [[utakmica]] gde oduševljenje mase izaziva rušilačke pojave, a neretko i tuče. [[Opstrukcija]] mladih je praćena [[narkomanija|narkomanijom]], [[siledžijstvo|siledžijstvom]] i [[prostitucija|prostitucijom]].
[[Edgar Moreno]] smatra da protivkultura nije odgovor samo na obaveze koje nameće savremeno društvo, kao što je zaposlenje, već i na samu organizaciju društva ([[kapitalizam]], [[birokratija]], [[tehnokratija]]) i njegovo [[moral]]no ustrojstvo ([[hijerarhija]], [[inhibicija]], [[represija]]). Međutim, kontrakultura uglavnom ne uspeva da u potpunosti ostvari svoj alternativni koncept življenja, s obzirom da ne može zahvatiti društvo u celini već samo neke aspekte društvenog života. Ona najčešće zahvata područja tzv. duhovne kulture ([[поезија|poezije]], [[музика|muzike]], [[позориште|pozorišta]], [[Сликарство|slikarstva]], alternativne [[Уметност|umetnosti]] uopšte) ne zahvatajući pri tome celokupnost načina proizvodnje života ([[економија|ekonomske]] i [[политика|političke]] strukture).<ref name="социологија"/>
== Istorijat ==
Ред 16:
== Primeri ==
U zapadnim zemljama se oko [[1955]]. godine obrazovao pokret mladih za koji se pretpostavlja da je bio pod uticajem [[film]]ova [[Džems Din|Džemsa Dina]] i [[Marlon Brando|Marlona Branda]] kao što su „[[Buntovnik bez razloga]]“ i „[[Divljak]]“. Ovaj pokret su činili mladi iz tzv. srednjih društvenih slojeva i borili su se protiv sveta odraslih u želji da pronađu nove vrednosti.<ref name="социологија"/>
[[Roman]] [[Entoni Berdžis]]a i istoimeni film „[[Paklena pomorandža]]“ koji je režirao [[Stenli Kjubrik]] [[1971]]. godine izazvali su nagli porast kriminala među omladinom prema tadašnjim [[policija|policijskim]] [[izveštaj]]ima. Svuda su mogli da se vide dečaci obučeni po uzoru na glavne junake - sa polucilindrima, kišobranima i dugačkim trepavicama kako maltretiraju maloletnike. Berdžisa su optuživali da je podsticao mlade na strašne seksualne zločine, a Kjubrik je zbog [[protest]]a povukao pravo prikazivanja filma u [[Engleska|Engleskoj]].<ref name="социологија">Mitrović, M. & Petrović, S. (1994.) Sociologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Beograd</ref>
== Vidi još ==
*[[Hipici]]
*[[Pank]]
== Reference ==
{{reflist}}
== Literatura ==
* Roszak, Theodore (1978) Kontrakltura, Zagreb, Naprijed.
* Sen-Žan-Polen, Kristijana (1999) Kontrakultura, Beograd, Clio.
| |||