Мит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+слика #WPWP #WPWPSR |
|||
Ред 22:
У [[18. вијек]]у нарочито је Г. Вико широко развио учење према коме су све митове створили пјесници у времена која још нису познавала апстрактно [[размишљање]]. Сматрајући да суштину мита чине пјеснички карактери, који представљају „фантастичне универзалије”, истакао је у својој ''Новој науци'' (''Scienza nuova'') да су такве типове „дјеца људскога рода” изграђивала спонтано, служећи се језиком [[метафора]] и [[персонификација]], који бејаше једна врста пјесништва.
Систематичнији покушај да се мит објасни као самосталан свијет свијести, несводив на било коју другу њену познату форму, донијела је [[Шелинг|Шелингова]] филозофија. Учитељ многих [[романтизам (књижевност)|романтичара]], овај класик њемачког филозофског [[њемачки идеализам|идеализма]] уложио је напор да тај свијет спонтаности одреди законитошћу која му је иманентна. Али у његовој филозофији је остављен битан удио ''Апсолуту'', који у миту сам себе почиње да открива.
Са становишта критичке филозофије знатнији покушај објашњења природе мита учинио је
Полазећи са својих становишта, [[митологија|митологијом]] се живо баве етнологија, [[психоанализа]], [[семиотика]], али трагања за суштином мита у савременој [[антропологија религије|антропологији]] се настављају и стара колебања у одређивању његове суштине трају. У свим митовима пада у очи јединство извијесног схватања и осјећања свијета и воља да се тај свијет сачува у виду који је пожељан. Као објашњење култа митска прича је истовремено и [[морал]]ни кодекс, [[политика|политичко]]-[[право|правна]] [[повеља]], [[историја]] и [[економија]] племена, [[алхемија|алхемијска]] формула, пјесничка ријеч – и истовремено није још ниједно од тога. Гледан из перспективе развијеније свијести, мит је израз културе у којој посебне форме друштвене свијести, као што су [[религија]], право, морал, [[наука]] и [[умјетност]], још нису диференциране.
|