Мит — разлика између измена

Посебан правац тумачења огледао се у тражењу историјског језгра сваког мита. Античком писцу [[Еухемер]]у се приписује да је у спису ''Свети запис'' први објашњавао како су богови и хероји заправо јунаци и краљеви легендарних времена; славећи их због изузетних заслуга као богове, људи су заборавили њихово земаљско поријекло. Као [[психологија|психолошка]] основа митотворства чешће је истицан [[страх]], нарочито страх од [[смрт]]и. Митови су такође тумачени као старо пјесништво.

 

 

Систематичнији покушај да се мит објасни као самосталан свијет свијести, несводив на било коју другу њену познату форму, донијела је [[Шелинг|Шелингова]] филозофија. Учитељ многих [[романтизам (књижевност)|романтичара]], овај класик њемачког филозофског [[њемачки идеализам|идеализма]] уложио је напор да тај свијет спонтаности одреди законитошћу која му је иманентна. Али у његовој филозофији је остављен битан удио ''Апсолуту'', који у миту сам себе почиње да открива.