Ђорђе Марковић Кодер — разлика између измена

Његови савременици тврде да је говорио и писао мађарски, немачки, старогрчки, новогрчки, латински, француски, италијански, турски, арапски, персиски и јерменски. Ако се сме закључивати по именима које наводи на претпоследњој страни своје књиге, где помиње [[Исак Њутн|Њутна]], [[Франсис Бејкон|Бекона]], [[Вилијам Шекспир|Шекспира]], [[Пјер Симон Лаплас|Лапласа]], [[Александар фон Хумболт|Хумболта]] и „[[Јосиф Панчић|Панчића]] травоука“, његово је знање било заиста пространо и разноврсно а његово дело испуњено и филозофијом и науком и поезијом.<ref>{{Cite book|last=Вукадиновић |first=Божо |title=Марковић Кодер, Ђорђе : Спевови |year=1979|edition=Посебно издање часописа "Књижевна историја" |chapter=Песничко дело Ђорђа Марковића Кодера|pages=7}}</ref>

 

 

C времена на време враћао би се у отаџбину и живео у [[Нови Сад|Новом Саду]] или по [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Тако је за млађих дана био једном и чиновник, преводилац нод окружног суда у Новом Саду. Други пут је отворио школу борења најпре у [[Петроварадин|Варадину]], a затим у [[Темишвар]]у, престоници тадашње [[Војводина|Српске Војводине]], где је било доста официра и „као вешт у [[мачевање|мачевању]] ... учио је у томе и многе знамените у оно време људе“.

* [http://revija.kolubara.info/sh/apr08/tekst/1792/ Ђорђе Марковић Кодер, песник и преводилац]

 

{{Српска књижевност}}

{{Authority control}}

[[Категорија:Рођени 1806.]]

[[Категорија:Умрли 1891.]]