Википедија

Jednačina stanja idealnog gasa — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Исправљене словне грешке
Ред 30:
 
=== Molarni oblik ===
Koliko je gasa prisutno se može specifiratispecificirati dajući masu umesto hemijske količine materije gasa. Zato, alternativni oblik idealnog gasnog zakona ima svoju primenu. Hemijska količina (-{''n''}- (u molovima)) je jednaka masi (-{''m''}- (u gramima)) podeljenoj sa [[Molarna masa|molarnom masom]] (-{''M''}- (u gramima po molu)):
 
: <math> n = {\frac{m}{M}} </math>
Ред 40:
Ovaj oblik idealnog gasnog zakona je veoma koristan zato što povezuje pritisak, gustinu, i temperaturu u jedinstvenoj formuli nezavisnoj od količine gasa koji se posmatra. Alternativno, zakon se može napisati koristeći i [[specifičnu zapreminu]] -{''v''}-, recipročnu vrednost gustine, kao
: <math>\ Pv = R_{\rm specific}T </math>
Često je, pogotovo u inžinjerskim primenama, predstavljati '''specifičnu''' gasnu konstantu simbolom -{'''''R'''''}-. U tim slučajevima, '''univerzalnoj''' gasnoj konstanti se obično daje drugi simbol da bi se razlikovala. U svakom slučaju, kontekst i/ili jedinice gasne konstante bi trebalo da pojasne da li je rječriječ o specifičnoj ili univerzalnoj gasnoj konstanti u jednačini.
 
=== Statistička mehanika ===
Ред 53:
Termodinamički proces se definiše kao sistem koji se kreće od stanja 1 do stanja 2, gde je broj stanja obeležen u indeksu. Kao što je naznačenu u prvom stubu tabele, osnovni termodinamički procesi se definišu tako da je jedna od fizičkih veličina gasa (''-{P, V, T}-, ''ili -{''S''}-) konstantna tokom procesa.
 
Za dati termodinamički proces, radi specifiranjaspecificiranja tipa određenog procesa, jedan od odnosa veličina gasa (odnosi navedeni u tabeli, pod stubom označenom kao „poznati odnosi”) mora biti određen (direktno ili indirektno). Takođe, veličina za koju je odnos poznat mora se razlikovati od veličine koja je bila poznata u prethodnom stubu (inače bi odnos bio 1, i ne bi bilo dovoljno informacija da se pojednostavi jednačina).
 
U tri zadnja stuba, veličine (''-{P, V}-, ''ili -{''T''}-) u stanju 2 mogu se izračunati iz veličina u stanju 1 korištenjem navedenih jednačina.
Ред 138:
| -{T<sub>2</sub> = T<sub>1</sub>(T<sub>2</sub>/T<sub>1</sub>)}-
|}
{{Note label|A|a|none}} '''a.''' U izentropnomizoentropnom procesu, sistemska entropija (''S'') je konstantna. Pod ovim uslovima, ''P''<sub>1</sub> ''V''<sub>1</sub><sup>''γ''</sup> = ''P''<sub>2</sub> ''V''<sub>2</sub><sup>''γ''</sup>, gde je ''γ'' definisano kao odnos toplotnog kapaciteta, koji je konstantan za kalorično savršeni gas. Vrednost koja se koristi za ''γ'' je obično 1,4 za dvoatomne gasove poput [[azot]]a (-{N}-<sub>2</sub>) i [[kiseonik]]a (-{O}-<sub>2</sub>), (i vazduha, koji je 99% dvoatomni). Takođe, ''γ'' je obično 1,6 za monatomske gasove poput [[Plemeniti plinovi|plemenitih gasova]] helijuma (-{He}-) i [[argon]]a (-{Ar}-). U motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ''γ'' varira između 1,35 i 1,15, u zavisnosti od konstitutivnih gasova i temperature.
 
== Izvodi ==
 
=== Empirički ===
Idealni gasni zakon se može izvesti kombinacijom dva emipričkaempirička gasna zakona: kombinovanog gasnog zakona i Avogadrovog zakona. Kombinovani gasni zakon glasi
: <math>\frac{PV}{T}= C </math>
Gde je -{C}- konstanta koja je direktno proporcionalna količini materije gasa, -{''n''}- (Avogadrov zakon). Faktor proporcionalnosti je univerzalna gasna konstanta, -{''R''}-, npr. -{''C=nR.''}-
Ред 153:
 
==== Kinetička teorija ====
Idealni gasni zakon se takođe može dobiti iz prvih principa koristeći kinetičku teoriju gasova, u kojoj nekoliko pojednostavljujućih pretpostavki se donosi, prvenstveno da su momlekulimolekuli, ili atomi gasa tačkaste mase, koje poseduju masu ali ne značajne zapremine, i podilaze samo elastične sudare međusobno i sa stranama spremnika. U kolizijama je očuvan i linearni momentum i energija.
 
==== Statistička mehanika ====
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Jednačina_stanja_idealnog_gasa”