Тома Росандић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017) |
Нема описа измене |
||
Ред 18:
}}
'''Тома Росандић''' (крштено име ''-{Tomaso Vincenzo}-,''<ref name="САНУ" /> Томазо Винченцо; [[Сплит]], [[22. јануар]] [[1878]] — Сплит, [[1. март]] [[1958]]) био je [[Списак српских вајара|српски академски вајар]] и универзитетски професор.
== Биографија ==
Тома Росандић се родио у [[Сплит]]у, у породици радника каменоресца и зидара. После завршене основне школе, ради у радионици сплитског каменоресца Билинића, где се упознаје са [[Иван Мештровић|Иваном Мештровићем]]. Школовао се у [[Беч]]у, у атељеу [[Иван Мештровић|Ивана Мештровића]].<ref name="АртАз">{{cite news|url=|title=Арт азбука: Тома Росандић|last=Ђ.|first=М|date=25. 12. 2009.|work=|accessdate=|publisher=[[Политика (новине)|Политика]]|others=|authorlink=}}</ref> Своја дела је излагао у оквиру павиљона Краљевине Србије на међународној изложби у Риму 1911. године.<ref>{{Cite journal|last=Elezović|first=Zvezdana|date=2009|title=Kosovske teme paviljona Kraljevine Srbije na međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine|url=|journal=Baština|volume=27|pages=|via=}}</ref>
Пред Први светски рат настанио се у Београду. У току рата повлачио се са српском војском, те је ратне године провео у емиграцији.<ref>Интернет сајт Тромеђа: [http://www.tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=843:tomarosandic&catid=6:slikari&Itemid=2 Тома Росандић - биографија].</ref><ref>Интернет сајт скулптуре Србија: [http://www.skulpture-srbija.com/Strane/umetnici/R/ROSANDIC,%20Toma/ROSANDIC,%20Toma.html Тома Росандић]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> Након окончања [[Први светски рат|Првог светског рата]], Росандић постаје професор на Уметничкој школи у Београду. Он је [[1929]]. године, направио кућу у улици Љубе Јовановића број 3, у којој је током наредних деценија живео и радио. Завештао ју је Београду, тако да се у њој, од [[1963]]. године, налази [[Музеј Томе Росандића|музејска поставка]] која садржи аутентичан [[намештај]], прибор и лична [[документ]]а Томе Росандића, као и део његових радова.
Један је од оснивача Уметничке академије у Београду [[1937]]. године и био је њен први ректор
Члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]] је постао [[2. март]]а [[1946]]. године, а редовни члан Одељења ликовних и музичких уметности САНУ је постао [[22. март]]а [[1948]]. године.<ref name="САНУ">[http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=500, Биографија на сајту САНУ] {{Wayback|url=http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=500, |date=20150925065354 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
Његов опус обухвата [[портрет]]е, бисте, монументалне [[Скулптура|скулптуре]], јавне и надгробне [[споменик]]е,<ref name="АртАз" /> а једно од његових најпознатијих дела је скулптура ''„[[Играли се коњи врани (скулптура)|Играли се коњи врани]]“''<ref name="АртАз" /> која је израђена од [[Бронза|бронзе]] и [[1939]]. године постављена испред тадашње Скупштине (данашњи [[Дом Народне скупштине Републике Србије|Дом Народне скупштине]]), у [[Београд]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/499786/Zavrsena-obnova-zgrade-srpskih-zeleznica-u-Nemanjinoj|title=Завршена обнова зграде српских железница у Немањиној|last=Васиљевић|first=Бранка|website=Politika Online|access-date=2022-02-24}}</ref>
Уз [[Сретен Стојановић|Сретена Стојановића]], [[Ристо Стијовић|Ристу Стијовића]] и [[Петар Палавичини|Петра Палавичинија]] убраја се у протагонисте српске савремене скулптуре.<ref>{{Cite journal|last=И. Просен|first=Милан|date=2007|title=РЕЉЕФИ СРЕТЕНА СТОЈАНОВИЋА У РЕЦЕПЦИЈИ СТИЛА АР ДЕКО У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ|journal=Зборник Народног музеја|volume=XVIII–2|pages=217-234}}</ref>
| |||