Вулканска купа — разлика између измена

Величина купе, њено стварање и разарање зависе од неколико фактора, на првом месту од ерупција и интензитета и трајања [[вулкан]]ског рада. Вулканске купе великих размера последица су [[Вулканска ерупција|ерупција]] које се карактеришу изливањем великих количина [[Лава|лаве]] и избацивањем огромних маса пирокластичног материјала. Дуготрајне и снажне ерупције овог типа стварају купе џиновских димензија, какве су купе [[Хавајска острва|Хавајских острва]]. Оне су почеле да се формирају још у [[терцијар]]у, под морем, а њихова активност траје и данас. Дижу се са океанског дна дубоког преко 6 000 m, а њихова висина изнад нивоа мора прелази 4 000 m. Највише купе су: [[Mauna Kea|Мауна Кеа]] (4 214 m), [[Мауна Лоа]] (4 168 m) и [[Килауеа]] (1 231 m н.в.) и оне представљају највише облике [[Литосфера|литосфере]] уопште.<ref name="геоморфо">Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>

Код купа сетреба разликујеразликовати [[апсолутна висина|апсолутнаапсолутну]] и [[релативнарелативну висинависину]]. За вулканевисину јевулкана важнијавећи релативназначај имају релативне висине, тј. висинависине од подножја купе до врха. Већина вулканских купа лежи на врло високој, често невулканској основи, коју представљају [[веначне планине]] или високи платои, тако да је стварна висина вулканских купа знатно мања. Примера ради [[Чимборазо|Чимборасо]] јеима високапсолутну висину 6. 272 метара, али је купа имањегова релативна висина свега 2.400 300 метара. Вулканске купе са великим апсолутним висинама су: [[Аконкагва]] (6 960 m), [[Љуљаиљако|Лулаилако]] (6 723 m), [[Антофел]] (6 100 m), [[Котопакси]] (5 896 m), [[Килиманџаро]] (5 895 m) итд.