Славеносербски магазин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Кутијица.
Ред 1:
{{Часопис
| име = Славеносербски магазин
| име = Насловна страна првог и јединог броја
| оригинално име = Славено-сербскій магазинъ
| слика = File:Orfelin The first Serbian Magazine 1764.jpg
| именатпис = Насловна страна првог и јединог броја
| натпис =
| тип =
| формат = 20 X {{x}}13 цм{{cm}}
| основан = [[1768]].
| престанак излажења = [[1768]].
Линија 14 ⟶ 15:
| assoceditor =
| редакција =
| језик = [[СлавеносербскиСлавеносрпски језик|славеносрпски]]
| политичко опредељење=
| тираж =
Линија 22 ⟶ 23:
| вебсајт =
}}
„'''СлавеносербскијСлавеносербски магазин''' био({{јез-слср|Славено-сербскій магазинъ}}) је био први српски часопис и најзначајнији штампани текст написан на [[Славеносрпски језик|славеносрпском језику]]. Штампан је [[1768]]. у [[Венеција|Венецији]], у штампарији [[Димитрије Теодосије|Димитрија Теодосија]]. Покретач и уредник часописа био је један од најактивнијих српских писаца и просвјетитеља, члан бечке царске Академије, сликар, бакрорезац, историчар, калиграф и издавач, [[Захарије Орфелин|Захарије Стефановић Орфелин]]. „Славено-сербскиј магазин“ је имао укупно 96 страна, формата 20 пута 13 цм. Подијељен је на девет одјељака, обиљежених [[Римски бројеви|римским бројевима]] у којима су распоређени разни материјали (поуке за дјецу и омладину, религиозни и морални савјети, неколико забавних прилога, савјети из медицине, неколико [[епиграм]]а и, на крају, шест приказа разних књига).
 
Први и једини број „Славеносербског магазина“, Орфелин је уредио по угледу на учено-књижевни часопис „Јежемесјачнија сочињенија“, који је издавала Руска академија наука у [[Петроград]]у, од [[1755]]. до [[1764]]. Орфелин је „ могао знати и други који журнал, али без сумње највише се угледао на овај руски часопис“ – каже историчар [[Тихомир Остојић]] у својој књизи о Орфелину. Он није узео из руског часописа само основне идеје, него и формат и терминологију, па чак и распоред радова. „Орфелин је неке дијелове просто превео, одбацивши што је било за руске прилике и удесио према српским стандардима “- пише [[Јован Скерлић]].