Султанија Сафије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
Током времена проведеног у Маниси за време султана Селима II, принцу Мурату је родила још једног сина и још две кћери. Селим II је умро 1574. и Мурад је постао нови султан почетком 1575. године. Сафије и њена деца су одмах отпутовала у престоницу да се настане у Топкапи-палату. Када је стигла у Истанбул, Сафије је одмах добила титулу Хасеки-султаније и плату од 800 аспера дневно. Међутим, њен нови живот у Истанбулу је такође значио да ће Нурбану, коју Мурат дубоко воли и поштује, бити део њиховог приватног живота. Наравно, Нурбану је, као Валиде-султанија и управитељка харема, владала целом палатом, а Сафије је живела као Хасеки-султанија под сенком своје свекрве. Првих неколико година, чак и ако је било тензија у харему, није било отвореног рата између две жене. Међутим, Сафије је настојала да стекне политичку моћ, што је за мајку принчева престолонаследника био потпуно логичан потез. Међутим, Нурбану султанија је на сваком кораку нарушавала тежње Сафије султаније у политичком животу, и њене покушаје да утиче на султана Мурата. У једном тренутку, речено је да је Сафије запретила Нурбану превлашћу у харему, и њеном контролом над Мурадом, а преко њега над његовом империјом.
 
Сафије је била једина Муратова конкубина пре његовог приступања, и он је наставио да има моногамну везу са њом првих седам година свог султаната. Забележено је да је султанија Сафије имала неколико побачаја у Топкапију као Хасеки султанија; неки верују да је Нурбану нашла начин да изазове побачаје код Сафије. За седам година проведених у Топкапију, Сафије је успела да роди само двеједну кћеркекћерку. Након смрти њеног сина Махмуда 1581. године, Нурбану је саветовала Мурата да узме друге конкубине за добробит династије, којој је остао само један преживели наследник, Мурадов и Сафијин син Мехмед. Почетком 1582. године, Нурбану је оптужила Сафије да користи вештице, гатаре, хоџе и чаробњаке да учини султана Мурата импотентним и спречи га да узме нове конкубине, већ да буде само њен. То је резултирало затварањем, прогонством, мучењем и погубљењем свих Сафијиних блиских пријатеља и слугу. Такође, увређен својом мушкошћу, Мурат који је имао тенденцију да верује у вештичарење, астрологију, поверовавши у гласине протерао Сафије у Стару палату. По одласку, Сафије је напустила палату са своје три млађе кћери. Речено је да, када је принц Мехмет напуштао Истанбул за Манису средином 1582. године, на испраћају су били Валиде султанија, султан и сестра, али није била његова мајка, која је већ неко време протерана. Муратова сестра Есмахан му је поклонила две прелепе конкубине, које је он прихватио. Султанија Есмахан је била љути противник Сафије султаније након своје мајке, јер је Сафије наредила убиство Мехмед-паше Соколовића 1579. године, којег је Сафије видела као највећу политичку претњу њеном успону.
 
Венецијански извештаји наводе да је након првобитне горчине, Сафије задржала своје достојанство и није показала љубомору према Муратовим конкубинама. Чак му је и касније сама прибављала наложнице. Султан ју је наставио ценити и консултовати о политичким питањима, посебно после Нурбанине смрти. Током Муратових последњих година, Сафије је поново постала његов једини пратилац. Међутим, мало је вероватно да је Сафије икада постала Мурадова жена, иако је отомански историчар Мустафа Али назива таквом, њему противрече извештаји венецијанског и енглеског амбасадора. Постоји мишљење да су непријатељи његове мајке одвратили Мурата да се ожени са Сафије, јер су веровали да у овом случају султан неће дуго живети, као што је био случај са његовим оцем.