Дихибридно укрштање — разлика између измена

'''Дихибридно укрштање''' је оно укрштање при коме се прати наслеђивање две особине при чему сваку од тих особина контролише један [[ген]] који образује два алела : [[доминантан алел|доминантан]] и [[рецесиван алел|рецесиван]].

Гени који одређују те особине налазе се на различитим хромозомима[[хромозом]]има, па се називају '''[[слободни гениген]]и'''(невезани гени). неопходно је нагласити да се ради о слободним генима пошто постоје и [[везани гени]] .

[[Мендел]] је вршио дихибридна и [[полихибридно укрштање|полихибридна укрштања]] и нашао уверљиве доказе да се алели[[алел]]и растављају ([[Менделови закони|прво правило наслеђивања]] и слободно комбинују по [[принцип случајности (биологија)|принципу случајности]] ([[Менделови закони|друго правило наслеђивања]]).

* округао, што представља [[доминантна особина|доминантну особину ]] одређену [[доминантан алел|доминантним алелом]] гена[[ген]]а (обележићемо га са '''А''')и

* наборан - [[рецесивна особина]] одређена [[рецесиван алел|рецесивним алелом]] '''а'''.

*жута, што је [[доминантна особина]] одређена [[доминантан алел|доминантним алелом]] (обележен је са '''В''') и

* зелена, што је рецесивна особина детерминисана [[рецесиван алел|рецесивним алелом]] '''b'''.

Хомозиготи образују један тип алела : доминантан хомозигот [[гамет]]е који сви имају комбинацију АВ, а рецесиван хомозигот гамете са комбинацијом алела аb. (Примењено је прво [[Менделови закони|Менделово правило]] растављања алела при образовању гамета – гамети[[гамет]]и сада имају по један алел гена А и В.)

Слободним комбиновањем гамета АВ и аb, према другом Менделовом правилу, у '''F1''' генарацији може да се образује само један [[генотип]] АаВb па је та генерација једнообразна (униформнa) и по [[генотип]]у и по [[фенотип]]у ( све биљке имају изражене обе доминантне особине : округло и жуто семе).

Биљке [[F1 генерација|F1 генерације]], с обзиром да су хетерозиготи[[хетерозигот]]и за оба гена ('''дихибриди'''), образују 4 типа гамета (2 на ⁿ, где је n=2) са следећим комбинацијама алела : АB, Аb, аB и аb. Када се ови гамети међусобно слободно искомбинују, добије се 16 могућих комбинација у F2 генерацији (види схемуслику).

*'''4 различита фенотипа[[фенотип]]а''' и

Број могућих фенотипова који се образују у F2 генерацији израчунава се по формули 2 на ⁿ, а број могућих генотипова по формули 3ⁿ на n, где је n број особина које се прате(посматрају).

У F2 генерацији образује се 9 различитих генотипова :.

#. фенотип '''обе доминантне особине''' (округло, жуто семе) одређен је генотипом у коме су оба гена заступљена бар са по једним доминантним алелом (обележићемо га са '''А-B-''') што се јавља у '''9''' од укупно 16 комбинација или 9/16 ;

#. фенотип у коме је '''прва особина доминантна, а друга рецесивна''' (округло, зелено семе) одређен је генотипом '''А-бб''' који се јавља у '''3''' од укупно 16 комбинација или 3/16<

#. фенотип у коме је '''прва рецесивна, а друга особина је доминантна''' (наборано, жуто зрно) одређен је генотипом '''ааB-''' који се јавља у '''3''' од 16 комбинација или 3/16

#. фенотип '''обе рецесивне особине''' (наборано, зелено семе) одређен је генотипом ааbb, где су сви алели рецесивни који се јавља у '''1''' од 16 комбинација- 1/16.