Дихибридно укрштање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Дихибридно укрштање''' је оно укрштање при коме се прати наслеђивање две особине при чему сваку од тих особина контролише један [[ген]] који образује два алела : [[доминантан алел|доминантан]] и [[рецесиван алел|рецесиван]].
 
Гени који одређују те особине налазе се на различитим хромозомима[[хромозом]]има, па се називају '''[[слободни гениген]]и'''(невезани гени). неопходно је нагласити да се ради о слободним генима пошто постоје и [[везани гени]] .
 
[[Мендел]] је вршио дихибридна и [[полихибридно укрштање|полихибридна укрштања]] и нашао уверљиве доказе да се алели[[алел]]и растављају ([[Менделови закони|прво правило наслеђивања]] и слободно комбинују по [[принцип случајности (биологија)|принципу случајности]] ([[Менделови закони|друго правило наслеђивања]]).
 
==Менделов оглед==
Ред 12:
 
Облик може да буде:
* округао, што представља [[доминантна особина|доминантну особину ]] одређену [[доминантан алел|доминантним алелом]] гена[[ген]]а (обележићемо га са '''А''')и
* наборан - [[рецесивна особина]] одређена [[рецесиван алел|рецесивним алелом]] '''а'''.
 
Боја семена грашка може да буде:
*жута, што је [[доминантна особина]] одређена [[доминантан алел|доминантним алелом]] (обележен је са '''В''') и
* зелена, што је рецесивна особина детерминисана [[рецесиван алел|рецесивним алелом]] '''b'''.
 
===Родитељска генерација: хомозиготи===
Ред 25:
* друга су '''рецесивни хомозиготи (ааbb)''' са обе рецесивне особине (наборано, зелено семе).
 
Хомозиготи образују један тип алела : доминантан хомозигот [[гамет]]е који сви имају комбинацију АВ, а рецесиван хомозигот гамете са комбинацијом алела аb. (Примењено је прво [[Менделови закони|Менделово правило]] растављања алела при образовању гамета – гамети[[гамет]]и сада имају по један алел гена А и В.)
 
===Једнообразност F1 генерације===
Слободним комбиновањем гамета АВ и аb, према другом Менделовом правилу, у '''F1''' генарацији може да се образује само један [[генотип]] АаВb па је та генерација једнообразна (униформнa) и по [[генотип]]у и по [[фенотип]]у ( све биљке имају изражене обе доминантне особине : округло и жуто семе).
 
Биљке [[F1 генерација|F1 генерације]], с обзиром да су хетерозиготи[[хетерозигот]]и за оба гена ('''дихибриди'''), образују 4 типа гамета (2 на <sup>n</sup>, где је n=2) са следећим комбинацијама алела : АB, Аb, аB и аb. Када се ови гамети међусобно слободно искомбинују, добије се 16 могућих комбинација у F2 генерацији (види схемуслику).
 
[[Слика:Dihibridno.jpg|мини|Схема дихибридног укрштања]]
Ред 38:
 
У F2 генерацији се јављају:
*'''4 различита фенотипа[[фенотип]]а''' и
*'''9 различитих генотипова'''.
 
Број могућих фенотипова који се образују у F2 генерацији израчунава се по формули 2 на <sup>n</sup>, а број могућих генотипова по формули 3<sup>n</sup> на n, где је n број особина које се прате(посматрају).
 
У F2 генерацији образује се 9 различитих генотипова :.
 
Фенотипови који се при оваком, дихибридном укрштању образују у F2 генерацији су :
 
#. фенотип '''обе доминантне особине''' (округло, жуто семе) одређен је генотипом у коме су оба гена заступљена бар са по једним доминантним алелом (обележићемо га са '''А-B-''') што се јавља у '''9''' од укупно 16 комбинација или 9/16 ;
#. фенотип у коме је '''прва особина доминантна, а друга рецесивна''' (округло, зелено семе) одређен је генотипом '''А-бб''' који се јавља у '''3''' од укупно 16 комбинација или 3/16<
#. фенотип у коме је '''прва рецесивна, а друга особина је доминантна''' (наборано, жуто зрно) одређен је генотипом '''ааB-''' који се јавља у '''3''' од 16 комбинација или 3/16
#. фенотип '''обе рецесивне особине''' (наборано, зелено семе) одређен је генотипом ааbb, где су сви алели рецесивни који се јавља у '''1''' од 16 комбинација- 1/16.
 
Фенотипски однос у Ф2 генерацији је , дакле : '''9 : 3 : 3 : 1'''
Ред 59:
*108 зелених и набораних и
* 32 зелена и наборана семена, што одговара односу 9 : 3 : 3 : 1.
 
==Литература==
 
* Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
* Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
* Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
* Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
* Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
* Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
* Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
* Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
* Лазаревић, М: огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
* Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
 
 
 
 
==Спољашње повезнице==
 
*[http://snena.tripod.com/id47.html BioNet Škola]
*[http://www.zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/genetika.php Bioskolos]
 
==Спољашње повезнице==