'''Проф. др Иван Клајн''' ([[Београд]], [[1937.]]), српски [[филолог]], историчар језика, редовни члан Српске академије наука и уметности ([[САНУ]]). За дописног члана изабран је [[1997.]], а за редовног [[2003.]] године. Завршио је студије [[италијански језик| италијанског језика]] и књижевности на [[Филолошки факултет| Филолошком факултету]] у Београду. Као редовни професор на истом факултету предаје италијански језик и упоредну [[граматика|граматику]] [[романски језици|романских језика]]. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и творба речи, језичко саветништво и стандардизација савременог српског језика. Клајнова најзначајнија дела су ''"Речник језичких недоумица"'', ''"Творба речи у савременом српском језику"'' (I-II) i ''"Италијанско-српски речник"''.
== Књиге и чланци ==
Ред 22:
* ''Утицаји енглеског језика у италијанском'' ([[1971]])
У суауторству са [[Павле Ивић|Павлом Ивићем]], [[Митар Пешикар|Митром Пешикаром]] и [[Бранислав Брборић|Браниславом Брборићем]] написао је ''"Језички приручник"'' у издању Радио-телевизије Београд ([[1991.]]). У зборнику ''"Српски језик на крају века"'' ([[1996.]]) написао је део о [[лексика|лексици]]. Његов ''"Речник језичких недоумица"'' доживео је шест издања. За ''"Италијанско-српски речник"'' (друго издање, [[2000.]]) добио је награду италијанске владе.
== Преводилаштво ==
Превео је већи број књига са италијанског и енглеског језика. Његов превод комедије [[Ђордано Бруно| Ђордана Бруна]] ''"Свећар"'' изводио се у "Атељеу 212" у Београду. Један је од приређивача српског издања ''"Кембричке енциклопедије језика"'' (''"Нолит"'', Београд, 1995) ДавидаДејвида Кристала и један је од преводилаца (уз Бориса Хлебеца) српског издања ''"Енциклопедијског речника модерне лингвистике"'' (''"Нолит"'', Београд, 1988) истог аутора.
