Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту — разлика између измена

'''Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту''' је била подигнута [[1315]]. године, у [[Вардарски стил|Вардарском стилу]], као [[задужбина]] великог [[казнац]]а [[Јован Драгослав|Јована Драгослава]] и представљала је једну од првих задужбина [[Српска властела у средњем веку|српске властеле у средњем веку]]<ref name="СК" />. Налазила се недалеко од [[Призрен]]а, на узвишењу изнад села [[Мушутиште|Мушутишта]], удаљеног десетак километара [[Југоисток|југоисточно]] од [[Општина Сува Река|општинског средишта]] [[Сува Река|Суве Реке]]. Имала је основу уписаног крста са куполом, а очувани фрагменти [[живопис]]а су спадали међу најбоље примере српског фрескосликарства насталог под утицајем [[Ренесанса Палеолога|ренесансе Палеолога]], током владавине [[Милутин Немањић|краља Милутина]] ([[1282]]—[[1321]])<ref name="СК" />. [[Конзервација|Конзерваторски]] радови на цркви нису обављани, а од [[1990]]. године се налазила под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]] као [[споменик културе од изузетног значаја]]<ref name="Спом">[http://www.kultura.sr.gov.yu/?jez=sc&p=901 Споменици културе од изузетног значаја] {{sr}}</ref><ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=424|Име=Црква Св. Богородице Одигитрије}}</ref>. После окончања [[НАТО агресија на СРЈ|НАТО агресије на СРЈ]], повлачења југословенских снага безбедности и доласка [[Немачка војска|немачких снага]] [[КФОР]]а у тај део [[Јужна српска покрајина|јужне српске покрајине]], цркву [[Богородица|Богородице]] [[Одигитрија|Одигитрије]] су, током [[јун]]а [[1999]]. године, дигли у ваздух и сравнили са земљом [[Албанци|албански]] [[Велика Албанија|екстремисти]]<ref name="Растко">{{cite web|url=http://www.rastko.rs/kosovo/crucified/churches/ch02.html|title=Crucified Kosovo - Destroyed and Desacrated Sanctuaries (2): ''The church of the Holy Virgin, Musutiste near Suva Reka''|accessdate=20.11.2009|language=енглески}}</ref>.

Црква Богородице Одигтрије је била подигнута у Вардарском стилу, насталом по узору на [[Византијска архитектура|византијску архитектуру]]. Имала је основу уписаног крста над којом се уздизала осмострана [[купола]], која је почивала на четири, слободно постављена, стуба<ref name="Дероко">{{АД-МА}}</ref><ref name="СК" />. Њена спољашњост је, по [[Византијско царство|византијском]] моделу, украшена наизменичном употребом [[Жута боја|жућкастог]] [[камен]]а и [[Црвена боја|црвенкасте]] [[Опека|опеке]], док је полукружна [[апсида]] сложеније декорисана употребом опеке и [[малтер]]а<ref name="СК" />. На западној страни цркве се изнад улаза налазио дугачки уклесани [[ктитор]]ски натпис, који се убрајао међу најстарије и најлепше српске [[епиграф]]е<ref name="Растко" /> и гласио је:

Првобитни живопис у цркви је био очуван на само неколико места, али се убрајао међу најбоља дела [[Српско сликарство|српског сликарства]] Милутиновог доба. У [[Хришћански олтар|олтарском делу]] цркве су биле сачуване фреске четири [[архијереј]]а, од којих је један био [[свети Наум Охридски]], а овај његов портрет је спадао међу најстарије очуване<ref name="СК" />. Део живописа је био сачуван и у северозападном делу наоса, а поред [[Анђео|анђела]] и светитељки, укључивао је и приказ [[Свети Пантелејмон|светог Пантелејмона]], као и [[Свети ратници|свете ратнике]] [[Теодор (име)|Теодоре]], [[Теодор Тирон|Тирона]] и [[Теодор Стратилат|Стратилата]].

Цркву Богородице Одигитрије је, према ктиторском натпису који се налазио изнад улаза у цркву, подигао [[1315]]. године велики казнац Јован Драгослав са супругом Јеленом, сином Станишом и ћерком Аном. Подаци о живописању цркве нису сачувани, али се сматра да су радови на њему окончани најкасније до [[1320]]. године<ref name="СК" />. Село Мушутиште, са црквама Богородице Одигитрије и [[Црква свете Тројице у Мушутишту|Свете Тројице]], је цар [[Душан Силни]] (краљ [[1331]]—[[1346]], цар [[1346]]—[[1355]]) укљуцио 1348. године у властелинство своје задужбине, [[Манастир Светих Архангела код Призрена|манастира Светих Архангела]], у кањону [[Призренска Бистрица|Бистрице]] код [[Призрен]]а.