Гргур Бранковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м +Слика... |
м Правопис и/или генералне преправке |
||
Ред 8:
Када је деспотовина већ била у расулу под турским налетом а само Ново Брдо се још увек бранило Ђурађ се тајно дописивао са децом у Турској. Ово је био повод да Мурат II [[1441]]. нареди ослепљење Гргура и [[Стефан Бранковић|Стефана]] у далеком граду Токату, а узрок је било стално Ђурђево шуровање са Угарима. [[Султанија Мара (Бранковић)|Султанија Мара]], када је сазнала, молила је за поштеду браће и султан се сажали али већ је било касно јер гласник није стигао да јави поништење казне. Године [[1443]]. Ђурађ је на страни Угара против Турака и после тог рата договара се са султаном да му врати српске земље, градове и заробљене синове. Кад је видео слепе синове Ђурађ је пао у несвест од жалости.
Током [[1446]]. године најмлађи брат [[Лазар Бранковић|Лазар]] се оженио са Јеленом, ћерком морејског деспота Томе Палеолога, синовицом цара Јована VIII и овим чином Гргур је изгубио право наслеђа престола јер се знало да Византинци удају принцезе искључиво за престолонаследнике. Лазар је именован и Ђурђевим савладарем.
После смрти Ђурђа [[1456]]. Гргур са сестром Маром бежи у Турску код султана [[Мехмед II|Мехмеда II]] не би ли спасао живот од брата деспота [[Лазар Бранковић|Лазара]] који је за сарадњу са Угарима. Заједно са сестром која има завидан углед ког султана тражи деспотску титулу. Већ [[1458]]. године умро је и деспот [[Лазар Бранковић|Лазар]] а Гргур са Турцима и сином Вуком напада Смедерево.
| |||