Далматски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 14:
Говорници далматског језика живели су у приобалним градовима данашње Хрватске ([[Задар]], [[Трогир]], [[Сплит]], [[Дубровник]]) и Црне Горе ([[Котор]]), те на данашњим хрватским острвима [[Крк]]у, [[Црес]]у и [[Раб]]у. Најпознатији дијалекти далматског језика били су вељотски (''-{viklasun}-'') са острва [[Крк]]а (''-{Veglia}-''), рагушки који се некада говорио у [[Дубровник]]у (''-{Ragusa}-'') и дијалект који се говорио у [[Задар|Задру]] (''-{Zara}-'').
Задњи говорник далматског језика (вељотског дијалекта) био је [[Туоне Удаина]] који је 1898. погинуо од мине. На темељу његовог познавања тог језика, аустроугарски језикословац [[Матео Бартоли]] који га је посетио [[1897]]. написао је рад о далматском језику у којем је забележено око 2800 речи, те приче и догађаји из Удаиновог живота. Ово дело изворно је написано на италијанском језику, а објављено је на немачком 1906. године.
Рагушки дијалект који се користио у [[Дубровачка Република|Дубровачкој Републици]] био је већ у 14. веку под великим венецијанским утицајем, да би још и након већег ширења хрватског језика овај дијалект изумро у 16. веку.
== Пример језика ==
| |||