Симићи (породица) — разлика између измена

 

====Стојан Симић (1797-1852)====

 

[[Слика:Стојан Симић.jpg|десно|мини|Стојан Симић]]

 

Старији син капетана Ђорђа Симића [[Стојан Симић]] и Бисеније Симић, родом из [[Чумић]]а код Крагујевца<ref> Вид. А. Столић, Ђорђе Симић, последњи српски дипломата 19. века, Београд 2003, стр. 9. </ref> у избеглиштву у [[Хотин]]у Бесарабији у Русији, био је у служби [[Јанићије Димитријевић Ђурић|Јанићија Ђурића]], [[вожд]]овог првог секретара. После је у [[Букурешт]]у радио за [[Михаила Германа]], поверљивог агента [[књаз Милош|књаза Милоша]]. Једно време обављао је и поверљиву службу личног "татарина" књаза Милоша. [[Књаз Милош]] је 23. јануара [[1827.]] поставио је Стојана Симића за члана народног суда као представника јагодинске нахије са звањем кнез левачки. После је био председник земаљског (државног) савета.

 

Стојан Стевана Симић имали су Ђорђа Симића, Симу, Манасију, Бисенију и Босиљку.

 

====Ђорђе Симић (1843-1921)====

{{главни чланак |Ђорђе Симић }}

[[Стојан Симић]] (1797-1852) је отац а Стевана Симић мајка [[Ђорђе Симић|Ђорђа Симића]] (1843-1921), председника владе од [[12. јануар]] а до [[21. март]]а [[1894]] и од [[17. децембра]] [[1896]]. до [[11. октобра]] [[1897]]. године, председника државног савета 1901, министра спољних послова, сенатора, посланика у Петрограду, Цариграду, Риму и Бечу, оснивача и дугогдишњег председника Црвеног Крста Србије. Ђорђе Симић имао је одликовања: Таковски крст 1. реда, орден Светог Саве 1. реда, руски орден Св. Станисалава 1. реда (који подразумева и руско дворјанство), аустријску Гвоздену круну 1. реда (која подразумева и аустријски баронат) и др.