Универзитет у Гетингену — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: мини|десно|200п|Стара универзитетска аула '''Универзитет у Гетингену''' ({{... |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:Göttingen Aula May06.jpg|мини|десно|200п|Стара универзитетска аула]]
'''Универзитет у Гетингену''' ({{јез-нем|Georg-August-Universität Göttingen}}, {{јез-лат|Universitas Regiæ Georgiæ Augustæ}}), основао је 1732/1734. британски краљ и хановерски изборник [[Џорџ II]], док је отворен за наставу [[1737]]. Универзитет се брзо развио и ускоро је са близу 1.000 студената постао један од највећих у Европи тог времена. Нарочито је био познат по студијама правних наука. [[Јохан Штефан Питер]] је овде у 18. веку предавао јавно право, а неки од његових студената су били [[Клеменс фон Метерних]] и [[Александар фон Хумболт]]. [[Наполеон]] је овде студирао право и приметио да: „Гетинген припада целој Европи“. [[Артур Шопенхауер]] је постао студент 1809, а [[Ото фон Бизмарк]] 1832.
Гетинген је развијао и своју репутацију у природним наукама, нарочито математици. [[Карл Фридрих Гаус]] је овде предавао у 19. веку, као и [[Бернард Риман]], [[Јохан Петер Густав Лежен Дирихле|Јохан Дирихле]], [[Давид Хилберт]] и [[Феликс Клајн]]. Златно доба Универзитета трајало је од почетка 20. века до 1933. када су нацисти кренули у чистку јеврејских професора.
|