'''Референдум о независности Босне и Херцеговине''' од [[СФРЈ]] одржан је [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а [[1992]]. године.
Након што су [[Словенија]] и [[Хрватска]] прогласиле независност од [[СФРЈ]] [[1991]]. године, скупштина [[БиХ|Босне и Херцеговине]] је [[15. октобра]] [[1991]]. донијела „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином одлучено је да се повуку представници БиХ из рада савезних органа док се не постигне договор између свих република које сачињавају Југославију. На то су пристали представници [[СДА]] и [[ХДЗ]], док су представници [[СДС]] одбили да дјелују по донешеномдонесеном акту. У марту 1992. године донешенадонесена је одлука о одржавању [[референдум]]а о независности од СФРЈ. Ова одлука је донешенадонесена након што је већина [[Срби|српских]] чланова скупштине протестно напустила сједницу. Ти чланови су позвали српске грађане да [[бојкот]]ују референдум.
Велика већина [[Срби|Срба]] је [[бојкот]]овала [[референдум]], те је излазност била 63,7% грађана [[БиХ]], од чега је 92,7% гласало за [[независност]]. Недуго након тога скупштина је прогласила независност.
Ред 7:
==Нереди==
{{Главни|Рат у Босни и Херцеговини}}
На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник [[Зелене беретке|Зелених беретки]] Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на [[Башчаршија|Башчаршији]] и притомпри том убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким босанскохерцеговачким градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак]]). [[Муслимани (националност)|Муслимани]] су контролисали центар [[Сарајева|Сарајева]], док су [[Срби]] контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, [[Радован Караџић]] и [[Алија Изетбеговић]] су [[3. март]]а одржали састанак у штабу [[ЈНА]] у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА [[Милутин Кукањац|Милутина Кукањца]]. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по већини босанских градова и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је [[рат у Босни и Херцеговини]], који је као коначан исход, након [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]], имао данашњу независну Републику Босну и Херцеговину, са двама ентитетима - [[Република Српска|Републиком Српском]] и [[ФБиХ|Федерацијом Босне и Херцеговине]].
