Чаваш — разлика између измена

5.491 бајт додат ,  пре 10 година
м
Направљена основна клица за насељено место,остатак текста остаје у коду,ако неко жели да га прегледава и уклапа...
м (Направљена основна клица за насељено место,остатак текста остаје у коду,ако неко жели да га прегледава и уклапа...)
{{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини
{{почетник|12|06|2010}}
|мјесто=Чаваш
'''Čavaš''' je selo u Republici Srpskoj. Nalazi se na obali Trebišnjice, u Popovom polju.
|слика=
|опис_слике=
|ентитет=Федерација Босне и Херцеговине
|општина=Равно
|надм висина=
|популација=44
|поштански код=
|позивни број=
|гшир=42.9400
|гдуж=17.9533
}}
'''Чаваш''' је насељено место у [[Херцеговина|Херцеговини]], на [[Попово поље|Поповом пољу]] код [[Требиње|Требиња]]. Административно припада [[Општина Равно|општини Равно]], која се налази у саставу [[Херцеговачко-неретвански кантон|Херцеговачко-неретванског кантона]]. Према [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|попису становништва 1991. године]], у Чавашу је живело 44 становника, већином [[Срби|српске националности]].
 
==Становништво==
Jedan od karavanskih puteva išao je od Huma kod Trebinja do Poljica,gdje prelazi na desnu obalu Trebišnjice u Popovom polju,te preko Čavaša i Gornjeg Hrasna prema Stocu i Blagaju. Rimski put išao je od Narone preko Gornjeg Hrasna i Čavaša,te Veličana u pravcu Epidaura i Leusiniuma,i na ovom području nalaze se razni ostaci iz rimskog doba.
Ovi karavani su išli poljem ljeti jer je bilo bez vode,dok se zimi išlo obodom polja i pominju se u ilirskom i rimskom periodu,a naročito u vrijeme Slovena i otomanske vladavine.
Jedno od nekoliko odmorišta na tom putu je bila Guberovina na istočnoj strani sela Čavša.Guberovina je bila jedina živa voda na širem području desne obale Trebišnjice i koja nije presušivala ni za vrijeme dugih sušnih ljeta.Taj je prostor bio sav u zelenilu i bio je pogodan za odmor,napasanje konja i tu su karavani odmarali i često noćivali.
Prema pričama iz 16. vijeka jedna manja formacija turskih konjanika tzv. čavuša,koja je vršila kontrolu teritorija odmarala se na Guberovini.Tom prilikom kroz zvekovačku valu(manji klanac) privukla se neprimjetno grupa naoružanih seljaka iz okolnih sela,napali su ovu tursku formaciju,pobili ih opljačkali i odveli im konje.Tada je poginulo i nekoliko seljaka koji su sahranjeni u blizini izvora Guberovine...
...Predpostavlja se da je samo mjesto Čavaš dobilo po turskoj riječi čavuš što znači konjanik,glasnik,policijski službenik koji su nadzirali djelove koje je okupirala otomanska imperija,te dijelili nagrade i otkaze i prenosili vijesti.
Budući da su čavuši dobijali zemlju kao nagradu za rad,moguće da je njima dodijeljena zemlja u posijed u predijelu Popova polja gdje se danas nalazi selo Čavaš.
Vremenom je riječ čavuš prebacivanjem naglaska sa "u"
na "a" i kasnijim slovenskim pretvaranjem postalo Čavaš.
 
{| border="1" cellpadding="7" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 85%; float: center;"
Pitomo selo Čavaš, na obodu Popovog polja, oko 50 kilometara od Trebinja, u Hercegovini,Dalmaciji i Primorju svi znaju kao "mučeničko mjesto", u kome su ustaše 11. avgusta 1941. godine, od 150 Srba-mještana, ubili 101 lice, s tim da je najmlađe imalo nekoliko dana, a najstarije 96 godina. U tom stradalničkom danu, od 57 članova porodoce Milošević, preživjelo je samo dvoje, a od 23 člana porodice Mijatović preživjelo je samo troje. Stradali su i Miletići, Mihići, Mičete i Pivci, o čemu je svjedočio veliki kameni spomenik nevinim žrtvama, koji je 1993.godine takođe porušen, a stanovništvo protjerano.
|- style="background: #E9E9E9"
Istorija se ponovila pedeset godina dalje kada je selo Čavaš u poslednjem ratu u potpunosti uništeno,a stanovništvo iseljeno.
|colspan ="7" | '''Чаваш'''
Sada su u Trebinju Ljubinju,Srbiji,Crnoj Gori i dalje..
|-
Čavaš i susjedno selo Dvrsnica su jedina sela u Popovu polju koja nijesu obnovljena i pored napora seljana i ljudi koji su porijeklom odatle da se nešto uradi.Pripajanjem novoformiranoj opštini Ravno(nekada Trebinjska i Ljubinjska opština) napori su još teži jer novi "opštinari" nemaju sluha za Čavšane.
|'''style="background: bgcolor="#F5DEB3" | '''година пописа'''
Prije rata tu su živjele srpske porodice Mičeta,Milošević,Mijatović,Mihić,Miletić,kao i hrvatske Boro i Palameta
|'''style="background: bgcolor="#C2B280" | '''[[Попис становништва Босне и Херцеговине 1991.|1991]].'''
Međutim, da se Čavšani ne odriču lako ognjišta pokazuju i obrađena poneka njiva u dijelu polja ispod sela, jer pojedinci dolaze iz Ljubinja da što posade na svojoj zemlji, ponešto pod zakup ili besplatno uzimaju susjedi Hrvati, a najveći dio je zarastao u travu.
|-
Hoće li se (i)kada ponovo začuti ona popovopoljska pjesma:"Čavaš čelo,a Dvrsnica glava, Veličani - srce iz njedara"...............................Neško Ljubanov
| [[Срби]]
|38 (81,81%)
|-
| [[Хрвати]]
|8 (18,18%)
|}
 
== Извори ==
* Књига: "Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
* интернет - извор, "Попис по мјесним заједницама" - http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf
 
== Види још ==
*[[Требиње]]
*[[Равно (Херцеговина)|Равно]]
 
==Спољашње везе==
* [http://www.fallingrain.com/world/BK/01/Cavas.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/federacija-bosne-i-hercegovine/cavas/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
 
{{Клица-село-БиХ}}
__БЕЗСАДРЖАЈА__
 
[[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]]
[[Категорија:Села у Федерацији Босне и Херцеговине]]
[[Категорија:Општина Равно]]
 
[[fr:Čavaš]]
 
<!-- Овај текст је потребно прегледати и средити,па уклопити његове делове у постојећи чланак.
 
Један од караванских путева ишао је од Хума код Требиња до Пољица,гдје прелази на десну обалу Требишњице у Поповом пољу,те преко Чаваша и Горњег Храсна према Стоцу и Благају. Римски пут ишао је од Нароне преко Горњег Храсна и Чаваша,те Величана у правцу Епидаура и Леусиниума,и на овом подручју налазе се разни остаци из римског доба. Ови каравани су ишли пољем љети јер је било без воде,док се зими ишло ободом поља и помињу се у илирском и римском периоду,а нарочито у вријеме Словена и отоманске владавине. Једно од неколико одморишта на том путу је била Губеровина на источној страни села Чавша.Губеровина је била једина жива вода на ширем подручју десне обале Требишњице и која није пресушивала ни за вријеме дугих сушних љета.Тај је простор био сав у зеленилу и био је погодан за одмор,напасање коња и ту су каравани одмарали и често ноћивали. Према причама из 16. вијека једна мања формација турских коњаника тзв. чавуша,која је вршила контролу територија одмарала се на Губеровини.Том приликом кроз звековачку валу(мањи кланац) привукла се непримјетно група наоружаних сељака из околних села,напали су ову турску формацију,побили их опљачкали и одвели им коње.Тада је погинуло и неколико сељака који су сахрањени у близини извора Губеровине... ...Предпоставља се да је само мјесто Чаваш добило по турској ријечи чавуш што значи коњаник,гласник,полицијски службеник који су надзирали дјелове које је окупирала отоманска империја,те дијелили награде и отказе и преносили вијести. Будући да су чавуши добијали земљу као награду за рад,могуће да је њима додијељена земља у посијед у предијелу Попова поља гдје се данас налази село Чаваш. Временом је ријеч чавуш пребацивањем нагласка са "у" на "а" и каснијим словенским претварањем постало Чаваш.
 
Питомо село Чаваш, на ободу Поповог поља, око 50 километара од Требиња, у Херцеговини,Далмацији и Приморју сви знају као "мученичко мјесто", у коме су усташе 11. августа 1941. године, од 150 Срба-мјештана, убили 101 лице, с тим да је најмлађе имало неколико дана, а најстарије 96 година. У том страдалничком дану, од 57 чланова породоце Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је само троје. Страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци, о чему је свједочио велики камени споменик невиним жртвама, који је 1993.године такође порушен, а становништво протјерано. Историја се поновила педесет година даље када је село Чаваш у последњем рату у потпуности уништено,а становништво исељено. Сада су у Требињу Љубињу,Србији,Црној Гори и даље.. Чаваш и сусједно село Дврсница су једина села у Попову пољу која нијесу обновљена и поред напора сељана и људи који су поријеклом одатле да се нешто уради.Припајањем новоформираној општини Равно(некада Требињска и Љубињска општина) напори су још тежи јер нови "општинари" немају слуха за Чавшане. Прије рата ту су живјеле српске породице Мичета,Милошевић,Мијатовић,Михић,Милетић,као и хрватске Боро и Паламета Међутим, да се Чавшани не одричу лако огњишта показују и обрађена понека њива у дијелу поља испод села, јер појединци долазе из Љубиња да што посаде на својој земљи, понешто под закуп или бесплатно узимају сусједи Хрвати, а највећи дио је зарастао у траву. Хоће ли се (и)када поново зачути она поповопољска пјесма:"Чаваш чело,а Дврсница глава, Величани - срце из њедара"
 
-->