Немачка књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Немачка књижевност''' обухвата [[литература|литерарне]] текстове написане на [[Немачки језик|немачком језику]]. Она се не ограничава на књижевност створену у [[Немачка|Немачкој]], већ обухвата и ону насталу у [[Аустрија|Аустрији]], већем делу [[Швајцарска|Швајцарске]] и дијаспори.
Рођена у [[Средњи век|Средњем веку]], књижевност на немачком језику је имала периоде великих достигнућа, као што је [[Штурм унд дранг]] (око 1765-1785) са [[Јохан Волфганг фон Гете|Јоханом Гетеом]] и [[Фридрих фон Шилер|Фридрихом Шилером]]. Период [[Романтизам у књижевности|романтизма]] (око 1796-1835) обележила су [[браћа Грим]] и песници [[Хердерлин]], [[Јохан Паул Фридрих Рихтер|Јохан Паул Рихтер]], [[Новалис]] и [[Јозеф фон Ајхендорф|Јозеф Ајхендорф]]. Нешто касније се појавио [[Хајнрих Хајне]], као претеча такозване
Препород немачке књижевности од 1945. добио је свој одраз у честим доделама [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде]] немачким књижевницима: [[Нели Закс]] ([[1966]]), [[Хајнрих Бел]] ([[1972]]), [[Елијас Канети]] ([[1981]]), [[Гинтер Грас]] ([[1999]]), [[Елфриде Јелинек]] ([[2004]]) и [[Херта Милер]] ([[2009]]).
==Средњи век==
Немачка књижевност се појавила у време [[Карло Велики|Карла Великог]]. [[Песма о Хилдебранду]] (-{''Das Hildebrandslied''}-) из [[820.]] се сматра каменом темељцем немачке књижевности. Данас је познато само 68 стихова ове песме. Други веома стари текст на старонемачком језику (-{''althochdeutsch''}-) потиче из [[IX век|IX]] или [[X век]]а; то су [[Мерсебуршке бајалице]] (-{''Merseburger Zaubersprüche''}-), две магичне формуле на немачком језику који су једини остатак [[Пагани|паганске]] књижевне културе у немачким земљама. Неке епске песме су могуће још старије од Песме о Хилдебранду.
Епско-митолошка [[Песма о Нибелунзима]] из [[XII век]]а се сматра великим делом немачке средњевековне књижевности. У [[XII век|XII]] и [[XIII век]]у, дворска књижевност се развијала на средњенемачком језику (-{''mittelhochdeutsch''}-, период 1050-1350) по узору на француску дворску књижевност. Најпознатија дела су: „Гераинт“ (роман о витезу [[краљ Артур|краља Артура]] [[Хартман фон Ауе|Хартмана фон Ауеа]]), „[[Тристан и Изолда]]“ (-{''Tristan und Isolde''}-, [[Готфрид фон Штрасбург]]), „Персевал“ (-{''Parzival''}-, [[Волфрам фон Ешенбах]]), лирика [[Валтер фон дер Фогелвајде|Валтера фон дер Фогелвајдеа]] и роман у 9444 стиха „Ланселот“ (-{''Lanzelet''}-, [[Улрих фон Цацикхофен]]). Почетком [[XIV век]]а дело [[Мајстор Екхарт|Мајстора Екхарта]] је представљало важан допринос [[Мистицизам|литератури мистицизма]].
У делу „Чешки орач“ (''Der Ackermann aus Böhme'') из [[XV век]]а, [[Јоханес фон Тепл]] прича причу о дијалогу ратара и ђавола. „Брод лудака“ (-{''Das Narrenschiff''}-) [[Себастијан Брант|Себастијана Бранта]], књига штампана [[1498]]. коју је илустровао [[Албрехт Дирер|Дирер]], била је најпопуларније дело свога времена. То је епоха [[Мајстори певачи|мајстора певача]] чије су песме биле у моди. Најпознатији међу њима био је [[Ханс Закс]] кога је [[Рихард Вагнер]] овековечио у опери ''[[Нирнбершки мајстори певачи]]''. Крајем [[XVI век]]а Јохан Шпис објавио је „Књигу о Фаусту“. У њој се говори о продуховљеном човеку кога опсесивна жудња за сазнањем удаљује од Бога.
== Периодизација ==
| |||