Немачка књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 92:
===Дадаизам (око 1916-Другог светског рата)===
Покрет [[Дадаизам|Дада]] рођен је 5. фебруара [[1916.]] у [[Цирих]]у. Основали су га песници [[Хуго Бал]], [[Рихард Хилсенбек]], [[Тристан Цара]] и сликари [[Жан Арп]], [[Марсел Јанко]] и [[Софија Тојбер]]. Једну кафану су претворили у кафе-клуб књижевника и уметника под именом „Кабаре Волтер“.
===Књижевност нацистичке Немачке===
[[Нацисти]] су са својим вођом [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] преузели власт у Немачкој 30. јануара [[1933]]. Све форме критичке литературе су забрањене, као и дела писаца левичара, комуниста и Јевреја. Хиљаде књига су спаљене на јавним ломачама. Од 1938. иста политика је примењена у Аустрији која је присаједињена Трећем рајху. Режимска поезија је славила домовину и немачки народ (такозвана „Поезија крви и тла“ -{''Blut-und-Boden-Dichtung''}-). То је уједно било име званичне државне идеологије. Противници режима су сурово прогањани, ако се већ нису склонили из земље. Тако су страдали [[Јакоб фан Ходис]] и [[Карл фон Осиецки]]. Остали писци су морали да прекину са радом или да пишу само о не-политичким темама.
Веома су ретки књижевници који су се придружили нацистичкој идеологији, као што су [[Јозеф Вајнхебер]] и Ервин Гвидо Колбенхејер. Њихова дела данас имају само историјски значај.
===Књижевност у егзилу===
Немачка књижевност у [[егзил]]у (1933-1945) је настала као реакција против [[Нацизам|нацизма]]. Обележила су је два важна историјска догађаја: спаљивање књига у [[Берлин]]у 10. маја [[1933.]] и напад Немачке на суседне земље 1938-1939. Центри немачке емиграције формирали су се у Паризу, Амстердаму, Штокхолму, Цириху, Прагу, Москви, Њујорку и граду Мексику. Тамо се преселило и издаваштво.
Значајни немачки књижевници у егзилу били су: [[Бертолт Брехт]], [[Алфред Деблин]], [[Ернст Блох]], [[Лион Фојхтвангер]], [[Бруно Франк]], [[Емил Лудвиг]], [[Хајнрих Ман]], [[Клаус Ман]], [[Томас Ман]], [[Ерих Марија Ремарк]], [[Ана Сегерс]] и [[Арнолд Цвајг]]. [[Ернст Толер]], [[Валтер Бенјамин]] и [[Курт Тухолски]] су извршили самоубиство у егзилу.
Неки од књижевника су отишли у „унутрашњу емиграцију“. То су били они који су се противили нацистичкој власти, али су остали у земљи. То су били, рецимо, [[Ерих Кестнер]] и [[Гертруда фон Ле Форт]].
==Савремена књижевност==
| |||