Википедија

Бранко Ђоновић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 30:
Поред рада у штампарији Бранко је радио и друге послове. Излазио је у град да донеси материјал до штампарије, а када су полицијски препади постали саве чешћи и оштрији, наоружан пиштољем и бомбама, Бранко је по граду пратио другарице које су разносиле материјал.
 
Штампарија је радила од [[1. август]]а [[1941]]. до [[31. августа]] [[1943]]. године. У том периоду, у њој је штампано: пет бројева „Билтена„[[Билтен Врховног штаба“штаба НОВЈ|Билтена Врховног штаба]]“; седам бројева „Гласа“; „Пролетер“ за [[1942]]. године; брошура са збирком текстова из „[[Борба (новине)|Борбе]]“, која је тада излазила на слободној територији; проглас ЦК КПЈ од [[7. новембра]] [[1942]]; прогласи ПК КПЈ за Србију од [[1. јул]]а и [[7. септембра]] [[1942]], марта и [[1. мај]]а [[1943]]. године; проглас ЦК СКОЈ-а од [[7. новембра]] [[1942]]; „Историја СКП(б)“, „Основи [[Лењин]]изма“, „Класа пролетеријата и партија пролетеријата“ и други материјали, леци, радио-вести и друго. Све је рађено брзо, Било која вест из света, говор неког државника и друго штампани су најкасније за 24 часа. Београд је био засут лецима ове штампарије; књиге, брошуре, директиве, упутства и друго стизали су у све крајеве земље. Иако су полиција и [[Гестапо]], упорно трагали, вршили препаде на друге легалне штампарије, тражећи у њима илеглну штампарију, она је остала неоткривена све до краја рата.
 
Престала је да ради када су [[Немци]], [[31. август]]а [[1943]]. године, наредили да се у року од 3 дана иселе сви станари Бањичког венца 12 и суседних кућа, да би се у те зграде уселили њихови официри. Изнета је мала штампарска машина и нешто материјала, а друго је остало у складишту.
Ред 38:
Када је дошло до провале штампарије, [[Гестапо]] и Специјална полиција су [[29. јул]]а [[1944]]. године опколили кућу у Крајинској 24, а затим су почели претрес и хапшење станара који су живели у згради. За то време су Бранко и Слободан успели да спале и униште документацију и архиву штампарије. Када су полицајци кренули у складиште, дочекани су бомбама. Бранко и Слободан су извршили самоубиство. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], њихови посмртни остаци су пренесени и сахрањени на [[Гробље ослободилаца Београда 1944.|Гробљу ослободилаца Београда 1944.]]
 
За [[народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[30. април]]а [[1946]]. године, заједно са [[Слободан Јовић|Слободаном Јовићем]].
 
==Литература==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бранко_Ђоновић”