Милан Петровић (лекар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Живот: унос |
|||
Ред 27:
У то време известан број студената из Србије студирао је медицину на универзитету у Паризу, па је и Милан одлучио да настави студију у Паризу. Након шеснаест месеци проведених у Паризу Милан се враћа у Беч, и завршава студије медицине на Бечком универзитету, [[1909.]]
Др Милан Петровић се по завршеном факултету у [[Беч]]у враћа у [[Ниш]] почетком [[1910]] и исте године одлази на одслужење војног рока. У војсци је др Милан Петровић прво положио испит за резервног санитетског поручника, а затим као хонорарни лекар у Моравској сталној војној болници у Нишу завршио обавезан лекарски стаж. Као лекар стажиста др Милан Петровић је имао среће да асистира великану српске ратне хирургије [[Михаило Петровић (хирург)|др Михаилу Петровићу]] ([[1863]]-[[1934]]).
У првим данима свог рада са пацијентима др Милан Петровић је схватио да српском здравству недостају лекари, који ће се бринути за оболелу децу, што га мотивише да настави студије у Бечу, децембра [[1910]]) као специјализант педијатрије код професора др Ешериха, (код кога је током ранијег студирања био хоспитант више од годину дана).
Др Милан Петровић се након завршене специјализације поново враћа у Ниш априла [[1911.]], када је случајно дошао до огласа једне холандске бродске компаније која је тражила бродског лекара. Пошто му је боравк у Бечу нарушио здравље, предосећао је да ће му топлија клима помоћи да се брже опорави, али и јака жеља да види свет, били су пресудни за доношење одлуке да др Милан Петровић своју каријеру настави као бродски лекар. Након осамнаест месеци пловидбе по многим морима света др Милан Петровић се поново враћа у Србију, где је одмах запошљен, прво као општински а затим као срески лекар у Нишу...''„Интересантно је да је у том периоду др Петровић, као члан Српске радикалне странке у Нишу, био изабран за општинског одборника. Мада супротних политичких убеђења, отац и син су задржали своје ставове, не мешајући политику у породичне односе“''...
По отпочињању [[Балкански ратови|Балканских ратова]] др Милана Петровића је мобилисала у [[ВС|српску војску]] у којој је постављерн на дужност командира санитетског воза. На овој дужности ће остати све до [[1915.]], односно до повлачења [[Албанска голгота|српске војске преко Албаније]]. Као командир санитетског воза др Петровић ће дати свој велики допринос очувању живота многобројним војника и цивила у Балканским и Првом светском рату.
== Признања ==
Др Милан Петровић је за свој дугогодишњи рад одликован највишим српским и југословенских одликовањима:
| |||
