Слободан Тркуља — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Balkanologist (разговор) на последњу измену корисника Dungodung
Нема описа измене
Ред 11:
 
Тркуља је сарађивао са бројним џез саставима и [[филхармонија|филхармонијским]] оркестрима. У Амстердаму се придружио вишенационалном грув-џез саставу -{„Turqumstances“}-, на чијим наступима су се издвајали његова сола и двојци са кларинетистом Огузом Бујукбербером. Осим овога, убрзо се пробио на латино џез сцени, пропутујући земље [[Бенелукс]]а са Латино биг бендом Едија Мартинеза из Колумбије. Холандски дувачки ансамбл је на традиционалном новогодишњем концерту [[1. јануар]]а 2002. са Тркуљом извео његово ''Питагорино оро'' у амстердамском [[Koncertgebouw]]у. Наступ на овом концерту, који директно преноси холандска телевизија, био је висока тачка Тркуљине каријере, наишао на одличне критике и донео му препознатљивост у Холандији. Уследио је и низ наступа као гостујући солиста са Jazz Orchestra of Concertgebouw. [[2002]]. године, на Националном џез такмичењу Холандије, са „Балканополисом“ стиже до финала и осваја награду „најбољи нови талент“. [[15. септембар|15. септембра]] исте године, учествује на добротворном концерту [[етно музика|етно музике]] „Кућа на путу“ у београдском [[Сава центар|Сава центру]] са благословом [[патријарх Павле|патријарха Павла]]. [[2003]]. године је био један од главних солиста у престижном пројекту „Измешани ораси“ Теа Хука и Метропол Оркестра.
На добротворном концерту „Дар за Хиландар“, [[13. април]]а [[2004]]. у Сава центру је свирао народну песму ''Лепе моје црне очи''. [[3. децембар|3. децембра]] [[2004]]. одржао је у Сава центру гала солистички концерт уз Балканополис са[[Београдска филхармонија|Београдском филхармонијом]] под диригентском палицом Арјана Тина под називом ''Призивање кише'', који је поводом завршетка холандског председавања [[Европска унија|ЕУ]] организовала Амбасада Холандије у Београду. ДВД и ЦД снимак са концерта је најављен за издање у мају месецу 2007. [[6. фебруар]]а [[2005]]. је освојио холандску Ерасмус џез награду свирајући саксофон и кларинет 45 мин само са бубњарем Аријем ден Буром. Награда је осим новчане од Ротердамског конзерваторијума носила и известан број концерата на познатим џез сценама у Холандији. Исте године је свирао на концерту нео-балканске музике „Вечити мост“ [[28. август]]а у оквиру изложбе [[Експо]] 2005. у Јапану гдје је стигао на предлог Васила Хаџиманова који је ту представљао Србију. Наступио је и на [[Егзит]]у [[2006]] потпуно сам на сцени пред око 3000 људи.
 
Тркуљину музику описују као „савремену и уметнички интелигентну синтезу традиционалне српске музике и модерног џеза и фузије“, „асиметричних тактова Балкана и ударних ритмова модерног фанка“, која исходује „невиђеним примерима ритмичних ватромета“. Не либи се егзотичних, готово делиријумских тактова попут 25/8, или у вокалним дуетима са Гораном Милошевићем, бубњаром и вокалистом, балканског певања са минималним интервалима, које производи снажан ефекат у меланхоличним баладама. Сам за себе каже да није жанровски узак и да за њега стварање музике не подлеже било каквој врсти класификације. Пре одласка у Амстердам свирао је са саставом „[[Гарави сокак]]“. На његовим албумима има песама од попа преко етна и амбијенталне музике до џеза и фанка. Сарађивао је са музичарима разних провенијенција у Србији: [[Корнелије Ковач|Корнелијем Ковачем]], [[Ортодокс келтс]]има, [[Гоца Тржан|Гоцом Тржан]], [[Слађана Милошевић|Слађаном Милошевић]], [[Васил Хаџиманов|Василом Хаџимановим]], [[Бане Крстић|Банетом Крстићем]], [[Лајко Феликс|Лајком Феликсом]], помогао у оснивању и креирању звука [[Сања Илић|Сање Илића]] и „Балканике“, са одсецима за етномузиокологију новосадске и београдске Академије уметности, као и са музичарима попут Авишај Кохена, Дика Оатса, Петера Херболцхајмера, Мартин Фондсе октамбла, Стијана Карстенсена, Јана Куипера, Ерика Флуиманса, Мартина Фондсеа. Свирао је са хармоникашем Петром Ралчевим, кавалистом Теодосијем Спасовим, и другима, певао у српском црквеном хору у Холандији.
 
{{цитат|Једна од карактеристика традиционалне музике је да је сентимент песама толико препознатљив да уопште није потребно знати језик да бисте разумели песму. Ова музика комуницира на нивоу емоција, на неком пра језику, Божијем језику, блиском сваком људском бићу. Зато је толико цењена. Песме које певам и свирам су подједнако доживели људи у Холандији, Француској, Немачкој и многим другим земљама у којима су их слушали.|Слободан Тркуља}}
Ред 22:
*''Лет изнад Балкана'', независно издање
*''Призивање кише'', ПГП-РТС 2002.
 
 
==Извори==