Српска архитектура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 22:
После овог периода, наступио је тзв. ''[[Вардарски стил]]'' са својим фрескосликарством, који се развија под утицајем [[Ренесанса Палеолога|Ренесансе Палеолога]].
== Вардарски стил ==
{{Главни чланак|Вардарски стил}}
'''Вардарски''' (''Византијски'', ''Византијско-српски'') '''стил''' у [[Српска архитектура|српској архитектури]] током [[Средњи век|средњег века]] обухвата временски период од краја [[XIII век]]а до краја [[XIV век]]а и географски простор [[Метохија|Метохије]], [[Косово|Косова]] и [[север]]не [[Македонија (област)|Македоније]].
Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у ''Вардарском стилу'' су:
*[[Богородица Љевишка]]
*[[Краљева црква у Студеници]]
*[[Манастир Грачаница]]
*[[Манастир Пећка Патријаршија]]
*[[Манастир Лесново]]
==Архитектура од времена краља Милутина до пада под турску власт ==
За време краља Милутина долази до промена и до различитих тенденција које нису могле у потпуности да се конституишу и прекинуте су [[Продор Османлија у Европу|доласком Турака]]. Развијају се централне цркве типа уписаног крста које имају пет кубета које са свих страна подупиру сводови. Ту спадају [[манастир Грачаница]], [[манастир Старо Нагоричино]], [[Богородица Љевишка|црква Свете Богородице Љевишке]], Краљева црква у [[Манастир Студеница|Студеници]], [[манастир Високи Дечани]], као и друге грађевине.
== Моравски стил ==
{{Главни чланак|Моравски стил}}
Моравски стил у српској архитектури током [[Средњи век|средњег века]], обухвата временски период од седме [[Деценија|деценије]] [[14. век|XIV]] (често се као преломни догађај узима [[Маричка битка]] [[1371]]) до [[1459|1459. године]] односно до [[Пад Србије (1459)|пада Србије под османлијску власт]], док симболички почетак епохе означава [[Кнез Лазар|Лазарево]] подизање [[Манастир Раваница|Раванице]] ([[1375]]—[[1377]]) и [[Црква Лазарица|Лазарице]] ([[1377]]—[[1388]]). Сам стил је назив добио по реци [[Велика Морава|Морави]] у чијем сливу су подизани сакрални објекти.
Посебну групу представљају грађевине тзв. „''моравског стила''“ које су настале за време кнеза [[Лазар Хребељановић|Лазара]] ([[1371]]—[[1389]]), деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана]] (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) и деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа]] ([[1427]]—[[1456]]) које имају три [[Апсида|апсиде]] и облик [[триконхос]]а. Такви су црква [[Лазарица]], [[манастир Каленић]], [[Раваница]], [[Манасија]], [[Манастир Љубостиња|Љубостиња]], [[Манастир Рача|Рача]] и други.
Најзначајнији архитектонски споменици ''Моравског стила'' су:
*[[Манастир Раваница]]
*[[Манастир Љубостиња]]
*[[Манастир Каленић]]
*[[Манастир Манасија |Манастир Ресава (Манасија)]]
Цркве које су настајале под Турцима су много скромније, ниже и мрачније.
| |||