Манастир Руденица — разлика између измена

'''Манастир Руденица''' се налази у близини [[Александровац|Александровца]] код села [[Руденице]] и припада [[Епархија Жичка|епархији Жичкој]] [[СПЦ|Српске православне цркве]]. Подигли су га властелин Вукашин и његова супруга Вукосава, крајем [[XIV век|XIV]] и почетком [[XV век]]а, а његов живопис је настао између [[1402]]. и [[1405]]. године<ref>{{СР-ПСВ}}</ref><ref name="СК" />. Манастирска црква, посвећена [[Свети Илија|светом Илији]], има основу [[триконхос]]а сажетог облика и припада [[Моравски стил|Моравском стилу]]. Током наредних векова црква је порушена и напуштена, а обновљена је [[1936]]. године.

Радови на заштити њеног [[живопис]]а су урађени [[1971]]. године, док јој је [[архитектура]] конзервирана [[1996]]. године. Данас се налази под заштитом [[Република Србија|републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=707|Име=Манастир Руденица|Чланак=Руденица, манастир}}</ref>.

Црква у Руденици има основу триконхоса сажетог типа, са [[апсида]]ма које су споља петостране, а изнутра полукружне. На западној страни се налази [[нартекс]] над којим се уздиже ниска [[калота]], док се над самом црквом налази осмострана [[купола]]. Њена спољашњост је омалтерисана и подељена је на два неједнака дела [[Кордонски венац|кордонским венцем]].[[Камен]]е [[Розета|розете]] су смештене изнад, док се у области испод њега налазе прозори ([[Бифора|бифоре]]). Иако нема, за Моравски стил уобичајеног украсног зидања комбинацијом опеке и цигле, сама омалтерисана фасада је украшена сликарским ''опонашањем ћелијастог начина зидања''<ref name="СК" />.

Живопис у цркви је очуван само делимично, у њеном доњем делу, пошто је дуго времена била порушена. Његов аутор је био сликар Теодор {{Напомена|Сликар Теодор се потписао испод фреске мртвог Христа, која се налази у ниши [[Проскомидија|проскомидије]].}} чије сликарство је ''уситњених облика с лирским сензибилитетом, изведено иконописачком префињеношћу''<ref name="СК" />. Сачувани су [[ктитор]]ски портрети, уз које су насликани тадашњи владари [[Србија|Србије]], браћа [[Стефан Лазаревић|Стефан]] (кнез [[1389]]—[[1402, деспот [[1402]]—[[1427]]) и [[Вук Лазаревић]]. Фреске светаца су насликане у стојећем положају у доњој зони, док се у простору изнад налазе само попрсја, која нису представљена у медаљонима. У унутрашњости цркве се још могу видети сцене из [[Страдања Христова|Страдања Христовог]] и [[Велики празници|Великих празника]].