Трепча (средњовековни рудник) — разлика између измена

'''Трепча''' {{Напомена|У изворима се њено име јавља у облицима ''-{Трѣбьча}-'' и ''-{Трепча}-'' на [[Ћирилица|ћириличном писму]] односно ''-{Triepza'',''Trepza'',''Tripza'',''Trepca'',''Trebza''}- и -{''Tripca''}-, на [[Латиница|латиничном писму]].}} је било најстарије [[Средњи век|средњовековно]] рударско насеље, [[рудник]] и трг [[Копаоничка рудна област|Копаоничке рудне области]]. Сматра се да је настало у доба краља [[Милутин Немањић|Милутина]] ([[1316]]—[[1318]]), а у историјским изворима се први пут јавља [[1303]]. године, када се помиње постојање [[Католичанство|католичке]] заједнице рудара [[Саси|Саса]], у њој. За заштиту рудника, подигнута је тврђава [[Ћутет]], а вађење [[Аг|сребра]],[[Пб|олова]] и [[Фе|гвожђа]], настављено је и после [[Пад Српске деспотовине|пропасти Српске деспотовине]], средином [[XV век]]а и престало је непосредно након [[1685]]. године<ref name="ЖанФ">{{cite web|url=http://www.spathfluor.com/_open/open_us/us_op_mines/us_trepca_kosovo_mine.htm|title=''The Trepca mine'' (by Jean Feraud)|accessdate=10.11.2010|language=енглески}}</ref>.

Сматра се да је рударење у Трепчи отпочело нешто пре [[1303]]. године, када се у њој помиње постојање заједнице рудара [[Саси|Саса]]. Они (''Саси трепчански'') се помињу у повељи [[Манастир Бањска|манастиру Бањској]] ([[1316]]—[[1318]]), коју је издао приликом њеног оснивања, краљ [[Милутин Немањић|Милутин]].

У доба цара [[Душан Силни|Душана]] (краљ [[1331]]—[[1346]],([[1346]]—[[1355]]) ), уведена је [[1349]]. године забрана продаје и извоза трепчанског [[Пб|олова]], које је предавано [[Јаков Серски|монаху Јакову]]. Он је надзирао градњу Душанове задужбине [[Свети Архангели код Призрена|Светих Архангела]] код [[Призрен]]а. Олово је коришћено за покривање манастирских цркава, а Јаков је касније постао први [[игуман]] манастира.

После [[Распад Српског царства|распада Српског царства]], Трепча улази у састав области [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]], који је у њој ковао свој новац. Након [[Косовска битка|Косовске битке]] ([[1389]]) и његовог слома ([[1393]]),[[Османлије]] заузимају оближње тврђаве [[Тврђава Звечан|Звечан]] и [[Јелеч]], а од [[1396]]. године се јавља и њихов [[кадија]] у оближњем рударском тргу [[Глухавица|Глухавици]].

Нешто касније, у Трепчи се јављају значајне властелинске породице Родопа и [[Големовићи|Големовића]].[[Никола Родоп]] је после [[Ангорска битка|Ангорске битке]] ([[1402]]) избавио из [[цариград]]ског затвора [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], док је [[војвода]] [[Оливер Големовић]] био утицајна личност у доба деспота Ђурђа.

Османлије, које су од краја [[XIV век]]а биле стално присутне у земљама [[Бранковићи|Бранковића]], формирале су код Трепче своје насеље, познато као ''Доња Трепча'' или ''-{Triepca Turcha}-''. У њихове руке, Трепча трајно пада [[1455]]. године, заједно са [[Тврђава Ново Брдо|Новим Брдом]] и јужним делом [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]], после чега постаје средиште истоименог [[вилајет]]а, у склопу [[Вучитрнски санџак|Вучитрнског санџака]].

Према подацима из отоманских пописа, види се да је становништво у Трепчи и читав век после њеног заузимања, већински [[Хришћанство|хришћанско]]. Попис из [[1530]]. године наводи да се Трепча састојала од 14 [[махала]]<ref name="Лекс" />:

Број хришћанских кућа био је 172, уз 30 неожењених и 13 удовичких кућа, док их је у Доњој Трепчи било 60, уз 12 неожењених и 14 удовичких кућа. Нешто каснији подаци, из доба [[Селим II|Селима II]] ([[1566]]—[[1574]]), наводе да Трепчу чине 22 махале, са 447 кућа<ref name="Лекс" />:

На челу локалне управе налазио се [[кнез]], обично неки представник локалних [[католик]]а, на почетку из редова Саса, а касније најчешће неко од [[Дубровчани|Дубровчана]]. Поред њега, у граду је постојао и [[кефалија]], који је био експонент врховног владара. Локална [[царина]] је такође, доста често била у рукама неког од Дубровчана, којима их је владар издавао у закуп.

Поред локалног српског становништва, у Трепчи је постојала доста велика заједница католика, који су имали две цркве, посвећене [[Света Марија|светој Марији]] и [[Свети Петар|светом Петру]]. Осим рудара Саса и Дубравчана, у почтку се јевљају и [[Котор]]ани, а нешто касније и [[Сплит|Сплићани]] и [[Млечани]]<ref name="Лекс" />.

На простору ''Мажића'', са обе стране ''Трепчанског потока'',''Гумништа'' и [[Стари Трг (насеље)|Старог Трга]], данас су уочљиви остаци некадашњег средњовековног насеља.

Остаци старог рударства обухватају велики простор. Источно од Старог Трга у пределу око ''Мељенице'',''Мажића'' и ''Видушића'', налази се највећи део старих копова, а има их и око ''Гумништа'',''Мађере'' и ''Жиоца''. Истраживањем старих рудника, утврђено је да сежу до око 90, па и до готово 200 метара<ref name="Лекс">{{ГА-ЛГТ}}</ref>, испод површине Земље, а на местима неких старих копова, у [[XX век]]у су отворени нови, модерни, рудници.