Штитоноше (рибе) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Taxobox
Штитоноше (Chondrostei) су група [[кошљорибе|кошљориба]] чије је тело, уместо [[крљушт]]има, покривено са пет редова коштаних плочица (по томе су добиле име). [[Скелет]] им је углавном хрскавичав само што се у пределу [[лобања|лобање]] образују коштане плоче. Тело им је вретенастог облика, док је репно [[пераје]] хетероцеркално (асиметрично). Глава је ка напред оштро извучена па се уста налазе на доњој страни главе и у њима нема [[зуб]]а. Испод уста налазе се израшаји у виду бркова, који, због слабо развијеног чула вида, представљају главне чулне органе који им помажу у тражењу хране, [[шкољке|шкољки]] и других [[мекушци|мекушаца]]. Већином су веома крупне рибе тако да могу достићи дужину и од неколико метара.▼
| color = pink
| name = Acipenseriformes
| image = Sturgeon2.jpg
| image_width = 250px
| image_caption = ''Acipenser oxyrinchus oxyrinchus''
| regnum = [[Animal]]ia
| phylum = [[Chordate|Chordata]]
| classis = [[Actinopterygii]]
| ordo = [[штитоноше]] (Chondrostei)
| subordo = [[јесетре]] ('''Acipenseriformes''')
| genus = '''Acipenser'''
| subdivision_ranks = Families
| subdivision =
}}
▲'''Штитоноше или [[рушљави ганоиди]] (Chondrostei)''' су група најпримитивнијих [[кошљорибе|кошљориба]] чије је тело, уместо [[крљушт]]има, покривено са пет редова коштаних плочица (по томе су добиле име штитоноше). [[Скелет]] им је углавном хрскавичав само што се у пределу [[лобања|лобање]] образују коштане плоче. Тело им је вретенастог облика, док је репно [[пераје]] хетероцеркално (асиметрично). Глава је ка напред оштро извучена па се уста налазе на доњој страни главе и у њима нема [[зуб]]а. Испод уста налазе се израшаји у виду бркова, који, због слабо развијеног чула вида, представљају главне чулне органе који им помажу у тражењу хране, [[шкољке|шкољки]] и других [[мекушци|мекушаца]]. Већином су веома крупне рибе тако да могу достићи дужину и од неколико метара.
Живе углавном на морском дну, али за време размножавања мигрирају у слатке воде ([[анадромна врста|анадромне врсте]]). Овај пут је често веома дуг тако да износи од неколико стотина до хиљаду километара. Ова појава указује да су реке примарно станиште ових риба, из кога су касније продрле у мора. Изузетак је [[кечига]] која живи искључиво у слатким водама, у [[река Сава|Сави]] и [[Дунав]]у, и не мигрира. Женке полажу велики број [[јаја]] која се прилепе за камење на месту [[мрест]]а и ту се и оплоде (спољашње [[оплођење]]). После излегања из јаја младе јединке мигрирају низводно у море.
Линија 9 ⟶ 24:
1.''' Paleonescoidei''', од кога је позната само једна рецентна врста која живи у [[река]]ма [[Африка|Африке]];
2. '''[[јесетре]]''' '''(Acipenseriformes)''' који обухвата 4 рода са 24 врсте.
* '''род Acipenser'''
** '''атлантска [[јесетра]] или штирјун (Acipenser sturio)''' која живи у Атлантском океану и европским морима; може да достигне дужину од 6 m; женка ове врсте полаже око два милиона јаја; од њене [[икра|икре]] се прави веома цењен [[кавијар]];
** [[кечига]] (''Acipenser ruthenus''), је најмања међу рибама штитоношама, достиже дужину до 1 m; женка ове врсте полаже највише до 37 000 јаја; осим у Сави и Дунаву живи и у другим притокама Црног и Каспијског мора;
**[[сибирска јесетра]], ''Acipenser baerii baerii''
**[[бајкалска јесетра]], ''Acipenser baerii baicalensis''
**''Acipenser brevirostrum'' (USA)
** ''Acipenser dabryanus''
** ''Acipenser fulvescens'' (USA)
**[[руска јесетра]], ''Acipenser gueldenstaedtii''
**[[зелена јесетра]], ''Acipenser medirostris''
** ''Acipenser mikadoi''
**[[јапанска јесетра]], ''Acipenser multiscutatus''
**[[јадранска јесетра]], ''Acipenser naccarii''
** ''Acipenser nudiventris''
**''Acipenser oxyrinchus''
**''Acipenser oxyrinchus desotoi''
**''Acipenser oxyrinchus oxyrinchus''
**[[персијска јесетра]], ''Acipenser persicus''
** ''Acipenser schrenckii''
**[[кинеска јесетра]], ''Acipenser sinensis''
** ''Acipenser stellatus''
**[[европска јесетра]], ''Acipenser sturio''
**[[бела јесетра]], ''Acipenser transmontanus''
* '''род Huso'''
** [[моруна]] или белуга (''Huso huso''), је једна од највећих слатководних риба јер може достићи дужину до 9 m и тежину од око 1400 kg, од чега око 100 kg отпада на икру од које се, такође, прави кавијар; живи у Црном и Каспијском мору, а у време мреста улази у велике реке које се уливају у ова мора (Волгу, Дунав, Дњепар и др.)
** ''Huso dauricus''
**'''род (''Polyodon'')'''
*** [[ лопатара]] ''Polyodon spathula'', живи у источним деловима САДи има уочљиво продужене вилице
(Извор: [http://www.fishbase.org http://www.fishbase.org].)
==Литература==
* Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
* Калезић,М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
* Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
* Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО ''Вук Караџић'', Београд, 1986.
* Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
* Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП ''Stylos'' Нови Сад, 1995.
==Спољашње везе==
*[http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/pictures/Acipenseriformes.html Photos and illustrations of Acipenseriformes]
*[http://members.magnet.at/aquaculture/sturgeonbooks.htm Literature on sturgeons]
*[http://www.cites.org/eng/news/press_release.shtml CITES finalizes 2006 caviar export quotas]
<gallery>
Image:CommonStrugeon.png|Acipenser sturio
Image:Beluga sturgeon.png|Huso huso
Image:Paddlefish.jpg|Polyodon spathula
</gallery>
Линија 23 ⟶ 92:
[[Категорија:Рибе]][[Категорија:Кошљорибе]]
| |||