|опис_слике =<small>''СрбијанскоСрпско војно гробље у Битољу.''</small>
|време= 2.- 6. новембар [[1912]].
|место = [[Битољ|Битољ]]
Ред 20:
}}
'''Битољска битка''' (од [[2. новембар|2.]] - —[[6. новембар|6. новембра]] [[1912]].). Послије [[Кумановска битка|кумановске битке]] [[Османско царство|турска]] Вардарска армија повлачила се у два правца: Преко [[Велес (град)|Велес]]а— [[Прилеп]]а и [[Тетово|Тетов]]а—[[Кичево|Кичева]] према [[Битољ]]у с намјером, да на јаким битољским положајима пружи пресудну битку у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] због чега је још од [[20. октобар|20./10.]] почело утврђивање битољских положаја нарочитим трупама (4.000 анадолских рекрута). 5 турски корпус имао је да штити правац преко Прилепа, 7 правац преко Кичева, а 6. корпус правац ка [[Солун]]у. [[Српска I армија]] (у коју је ушла и [[Моравска II. армија|моравска II]].), гонила је непријатеља правцима преко Прилепа и Кичева, а [[Краљевина Грчка|грчка]] је војска наступала од [[Солун]]а преко [[Лерин (град)Флорина|ЛеринФлорине]]акка [[Битољ]]у. Послије заштитничких бојева код Кичева и Алинаца, 7. и 5. корпус концентрисани су на битољским положајима, а 6. корпус, пошто је потукао једну грчку дивизију код Бањице, оставио је према њима заслон (17. низамску дивизију), а с остатком трупа доведен је на битољске положаје. Српска I. армија је због довршетка пораза турске вардарске армије, предузела је напад на њу на тим положајима.
Најважнија одступница Турака у правцу Албаније био је пут [[Битољ]] - [[Ресен]] на који се излази јужним дијелом Бигле планине, обилазећи Облаковски вис. Овај западни, планински дио бојишта је тешко пролазан и због велике висине често под маглом. На овако одличном положају, Турци су били врло добро утврдилили маскирали на источном дијелу бојишта сва села и вис Кјеромарицу.
