Уметност старог Египта — разлика између измена

'''Египатска уметност''' се односи на [[архитектура|архитектонске]] грађевине, слике, вајарска и дела примењених уметности Старог Египта, почев од [[праисторија|праисторије]] па све до [[Римско царство|римског]] освајања Египта 30. године п. н. е. Историја Египта је најдужа од свих старих цивилизација које су се развијале на Средоземљу и простире се у времену од око 3000. године п. н. е. па све до [[4. век]]а н. е. У овој земљи која се развијала на обалама реке [[Нил]] и која је била затворена за спољашње културне утјецајеутiцаје, развио се један уметнички стил који је једва доживео промјене у својој тромиленијскојтрихиљадугодишњој историји. Све уметничке манифестације старог Египта биле су подређене држави, [[религија|религији]] и [[фараон]]у који је сматран богом на [[Земља|Земљи]]. Од самих почетака веровање у загробни живот је диктирало норму по којој се покојник сахрањивао заједно са својим богатством, како би се осигурао његов пут до вечности. Регуларност природних циклуса, бујање и изливањеизлевање реке Нил, промене годишњих доба и смењивање дана и ноћи сматрани су поклонима богова становницима Египта. Египатска мисао, морал и култура, биле су у уској вези са дубоким поштовањем за ред и равнотежу. Уметност је стварана са идејом да буде корисна и није се говорило о лепоти уметничких дела него о њиховој ефикасности. Промене и новост никада нису сматране као нешто важно само за себе, тако да су стил и конвенционализми представљања успостављени у првом моменту, практично без промена остали да важе скоро 3000 година. Из нашег савременог угла египатски уметнички језик може изгледати статично и ригидно, међутим његова суштинска намјенанамена није била стварање једне стварне слике ствари, онако како су оне јављале, него једна синтеза за вјечноствечност суштине особе, животиње или других предмета који се могу срести у египатској уметности.

Пронађена су организована насеља из овог периода као и различита оруђа и предмети, нарочитопосебно они повезани са сахрањивањем. Ти предмети су стављани у гробове заједно са покојником како би његов дух могао да их користи у другом животу. Захваљујући томе, сачуван је велики број личних и [[керамика|керамичких]] предмета као и других оруђа и оружја. Керамика сеје декорисаладекорисана сликама на којима је приказиван живот и обичаји епохе. Међу честим мотивима срећу се слике птица и животиња карактеристичне за зоне блиске реци Нил. Крајем прединастичког периода чест мотив је врло детаљан приказ бродића и веслара на реци Нил. Бакар, у малим количинама, коришћен је за израду огрлица и неких алата, међутим већи део делова је од камена. У ово време су рађене мале фигуре од марфиласлоноваче, кости и такође у глини.

Старо египатско царство доминирају фараони из III до VI династије, а обухвата период од пет векова између 2755. и 2255. године п. н. е. Негде око 3000. године, Египат се уједино под вођством моћних лидера са југа земље, међутим идеја једног подељеног Египта на Горњи на југу и Доњи на северу, одржала се још неко време. У овоовом времепериоду доминирају I и II династија а истиче се цар [[Нармер]] (неки историчари га идентификују са царем [[Менес]]ом), зачетник уједињења и оснивач прве династије. На [[Нармерова палета|Нармеровој палети]] исклесаној у камену (око 3100. године п. н. е., Археолошки музеј у Каиру), представљен је сам фараон како носи круну са југа и потчињава народ са севера својој вољи, са испреплетеним вратовима лавова као метафором уједињења Египта под власт једног фараона.

У време првих династија саграђени су важни загробни комплекси за фараоне у Абиду и Сакари који су имитација палата и храмова (гробница је била једна синтеза храма и приватне палате). Велике количине керамике, радова у камену, резбарених у [[слоновача|слоновачи]] или кости, потврђују висок степен развоја у овој епохи. [[Хијероглифи]] (писмо помоћу цртежа), тј. начин на који је писан египатски језик, у то вријемевреме се налазе у првом стадијуму еволуције а већ показују свој карактер нечега живог, као и остатак декорације.

У III династији главни град постаје Менфис и фараони почињу са изградњом пирамида, које замењују мастабе као краљевске гробнице. Архитекта, научник и мислилац [[Имотеп]] конструише комплекс у Сакари за фараона Џосера[[Џосер]]а (око 2737—2717. п. н. е.). Реч је о једном некропољу ког чини једна степенаста пирамида од камена, и група храмова, олтара и простора који их повезују у једну целину. ВеликаВелику степенастастепенасту пирамидапирамиду, где се налазе посмртни остаци фараона, састављена је одсачињава више мастаба постављених једна на другу и представља најстарији примерак монументалне архитектуре који је сачуван до данас. Такође илуструје једну од фаза развоја ка пирамиди као архитектонском типу.

Монументални комплекс у Гизи, где су сахрањени фараони IV династије, показује вештину и способност египатских архитекти у изградњи споменика који је још у античко доба сматран једним од [[Седам светских чуда]] и показује раскош египатске цивилизације. [[Снефру]] је почео изградњу прве пирамиде без степеница. [[Кеопс]] је био његов наследник и изградио је Велику пирамиду која достиже 146 метара висине, а чини је око 2,3 милиона камених блокова просјечне тежине око 2,5 тоне. Кеопсов син [[Кефрен]] је изградио једну мању, а [[Микерин]] је аутор треће велике пирамиде овог комплекса.