Власи у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Језик: ups. ocigledno to nije to. nema veze |
→Историја: vidim da ovaj clanak skoro da nema reference a ima mnogo podataka... |
||
Ред 22:
==Историја==
Историјски извори на простору који данас настањују Власи бележе као најстарија племена [[Трибали|Трибале]], [[Мези|Мезе]], [[Пикензи|Пикензе]], [[Трикорнези|Трикорнезе]], [[Тимахи|Тимахе]] и [[Дарданци|Дарданце]].{{činjenica}} [[Келти]] су са собом на [[Балкан]] донели име Влах{{činjenica}}, које је касније наставило самостално да живи, мењајући одредиште не само у етничком него и у социјалном смислу. Током [[Римско царство|римске управе]], од 1. до 4. века, сви ови народи су готово у потпуности [[романизација|романизовани]]. Романизација је настављена и после распада Римског царства, што је на крају довело до стварања [[Румунија|румунске]] државе северно од [[Дунав]]а. Са тог простора у 6. веку, преко подручја источне [[Србија|Србије]], на Балкан продиру [[Словени|словенска]] племена, која ће се ту временом трајно настанити.
Основу за данашњу етичку слику источне Србије формирају етно-историјски, политички и економски фактори с краја 17. и почетка 18. века. Преломни је тренутак била [[Велика сеоба Срба]] под [[Арсеније Чарнојевић|Арсенијем Чарнојевићем]] 1690. године која је готово испразнила ондашњу Србију. Преци данашњих Влаха били су у то време обесправљени сељаци под стегом бојара у романским кнежевинама северно од Дунава, [[Влашка|Влашкој]] и [[Молдавија|Молдавији]], или под влашћу [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]] и [[Угарска|Угарске]] на подручју [[Банат]]а и [[Трансилванија|Трансилваније]], док се један део њих налазио у сличном положају у [[Бесарабија|Бесарабији]] или [[Добруџа|Добруџи]].
Ред 32:
Привучени том политиком, с југа, из крајева под Турцима, долазе [[Срби]] такође у таласима, од којих је нарочито значајан онај из 1737. године, јер га је предводио тадашњи српски патријарх [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсеније IV]]. Аустријска власт је прихватила пристигло српско становништво и населила га у делу [[Црна Река|Црне Реке]] који је био под њеном управом. Сем унутрашњих миграција, међусобних мешања и претапања, никаквих других етничких потреса овде касније није било, ако се изузму буне, устанци и ослободилачки ратови, кроз које су Власи и Срби пролазили заједно, раме уз раме. Када на подручју данашње [[Румунија|Румуније]] почиње формирање румунске националне свести у 18. и 19. веку, предака данашњих Влаха тамо није било.
О стариначком становништву у овом делу Србије веома се мало зна, иако су, према турским пописима, ови предели (на пример у 16. веку) били веома густо насељени.{{činjenica}} Старинаца је свакако било и међу Србима и међу Власима, али је њихов број у односу на досељенике био толико незнатан да они, сем утицаја на очување географске номенклатуре, друге видљивије трагове нису успели да оставе.{{činjenica}} Око две трећине влашких села имају [[српски језик|српска]] имена - што значи да их нису засновали Власи (нити да је окружење било влашко){{činjenica}} - док поуздано [[влашки језик|влашка]] имена, чије је постојање пре 18. века документовано турским пописима, носи свега десетак села.{{činjenica}}
==Религија==
| |||