Меглен — разлика између измена

Град Меглен је много разрушен у време освајања [[Османско царство|Османлија]] и у време њихове владавине. Рушевине тврђаве налазе се у близини села [[Слатина (Пела)|Слатине]] (Хриси). Име Меглен продужавају да носе епископија и област. [[1719]]. године епископска катедра Меглен је преименована у Митрополија Меглен и Катраница (Μητρόπολη Μογλενών και Κατρανίτζης). Средином [[18. век]]а, [[1759]]. године, велики део [[Словени|словенског]] и [[Власи|влашког]] становништва Меглена, на челу са митрополитом прима [[ислам]]. Средиште митрополита пребачено је у [[Катраница (Кожани)|Катраницу]] (Пирги), затзтим у [[Емборе]] (Емборио) и на крају у [[Лерин]] (Флорина).

 

 

После [[Други Балкански рат|Другог Балканског рата]], [[1913]]. године Меглен улази у састав Грчке. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] Меглен се налази непосредно уз главну линију [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Села [[Сборско]] (Певкото) и [[Тушин]] (Аетохори) су разрушени током војних дејстава, а становништво се пресељава у великом броју, у различите крајеве: [[Тиквеш]], [[Општина Ђевђелија|Ђевђелијско]], [[Благоевград|Горњу Џумају]], [[Стара Загора|Стару Загору]] и друго. Услед ратних дејстава исељавали су се и [[Мегленовласи|Власи]] највише у јужну [[Добруџа|Добруџу]]. [[1924]]. године одлукама [[Лозански мировни уговор|Мира у Лозани]], где је договорена размена становништва између [[Грчка|Грчке]] и [[Турска|Турске]], [[Муслимани|муслиманско]] становништво Мегленске области принудно је исељено (протерано) у Турску, а на њихово место дошли су [[Грци]] прогнаници из [[Мала Азија|Мале Азије]] и [[Источна Тракија|Источне Тракије]]. Мегленски [[Турци]] и други муслимани (помаци), у највећем броју, од стране Турске Владе насељени су у областима [[Анталија|Анталије]] и [[Испарта|Испарте]].