Љубушки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м проширивање увода |
|||
Ред 16:
|гдуж=17.5333333333
}}
'''Љубушки''' је [[градско насеље]] и сједиште истоимене општине у јужном делу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. У граду живи око 5.000, а у општини око 30.000 становника.
== Географија ==
[[Клима]] је умерена [[медитеранска клима|медитеранска]] (25,2 ºC средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: [[Љубушко поље]], [[Вељачко поље]], [[Витинско поље]], Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према [[Мостар|Мостару]] (36 -{km}-), [[Макарска|Макарској]] (55 -{km}-), [[Сплит|Сплиту]] (120 -{km}-), [[Дубровник|Дубровнику]] (130 -{km}-) и [[Сарајево|Сарајеву]] (170 -{km}-).
▲[[Клима]] је умерена [[медитеранска клима|медитеранска]] (25,2 ºC средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: [[Љубушко поље]], [[Вељачко поље]], [[Витинско поље]], Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према [[Мостар|Мостару]] (36 -{km}-), [[Макарска|Макарској]] (55 -{km}-), [[Сплит|Сплиту]] (120 -{km}-), [[Дубровник|Дубровнику]] (130 -{km}-) и [[Сарајево|Сарајеву]] (170 -{km}-).
== Историја ==
Претпоставља се да је љубушки крај, с обиљем воде, богатством флоре и фауне био настањем у праисторијско доба, о чему сведоче камени, коштани и метални налази. Први познати становници били су [[Илири]]. Од њих су остале бројне гробне камене гомиле и утврђене градине по падинама и брдаима.
[[Римљани]] су у 3. вијеку п. н. е. [[Илирски ратови|заратили с Илирима]] и покорили их почетком [[1. век|I века]]. Од шест векова римске владавине остало је доста споменика. Зна се да су постојале и ранохршћанске цркве, базилике, од којих се издвајају оне у Војнићима, Витини, Пробоју и Ц. Грму.
У писаним изворима Љубушки се први пут спомиње [[1444]]. под називом Lubussa. Зна се да је имао предграђе и цркву.
Под османску власт Љубушки пада вероватно [[1472]]. убрзо након пада [[Почитељ|Почитеља]]. [[Османлије]] су учврстиле и прошириле тврђаву, доградили бедеме с пушкарницама и близу тврђаве подигли [[џамија|џамију]]. Љубушки, који је у османско доба имао статус кале ([[тврђава|тврђаве]]), припадао је Имотском кадилуку до [[1718]]., а након тога сам постаје сједиште кадије. У то доба често га нападају [[хајдуци]] из Приморја и Далматинске загоре.
Након [[Берлински конгрес|Берлинскога конгреса]] [[1878]]. [[аустроугарска]] војска под вођством генерала Јовановића ушла је [[2. август|2. августа]] [[1878]]. у Љубушки. За вријеме аустроугарске управе Љубушки доживљава значајан привредни развој. Ударени су темељи [[вино|винарству]] и узгоју [[дуван]]а, извршена је [[мелиорација]] Љубушкога поља, саграђени су путеви, мостови.
[[Први светски рат]] Љубушком је донео велику глад, неимаштину и болести. Назадак се наставио и у раздобљу [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине СХС]], када су се многи Љубушаци иселили у прекоокеанске земље. У априлу [[1941]]., по устројству [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] Љубушки је као котар припао великој жупи Хум. У самом [[Други светски рат|Другом светском рату]] у Љубушком није било већих жртава. Међутим, почетком [[1945]]. и након краја Другог светскога рата страдао је и један дио усташа и припадника војске НДХ из љубушкога краја, претпоставља се њих око 2.000.
Линија 39 ⟶ 37:
==Становништво==
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Љубушки}}
По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Љубушки је имала 28.340 становника, распоређених у 35 насељених места.
{| border="1" cellpadding="7" cellspacing="0" style="margin: 10px 0 10px 25px; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 100%; float: center;"
Линија 49 ⟶ 46:
|-
|'''style="background: bgcolor="#F5DEB3" | '''година пописа'''
|'''style="background: bgcolor="#C2B280" | '''[[Попис становништва Босне и Херцеговине 1991.|1991]].'''
|'''style="background: bgcolor="#C2B280" | '''[[Попис становништва Босне и Херцеговине 1981.|1981]].'''
|'''style="background: bgcolor="#C2B280" | '''[[Попис становништва Босне и Херцеговине 1971.|1971]].'''
|-
Линија 59 ⟶ 56:
|26,198 (92,67%)
|-
| [[Муслимани (народ)|Муслимани]] {{напомена|Муслимани се данас изјашњавају као [[Бошњаци]].}}
|1,592 (5,61%)
|1,498 (5,42%)
|1,812 (6,40%)
|-
| [[Срби]]
|65 (0,22%)
|83 (0,30%)
|118 (0,41%)
Линија 86 ⟶ 83:
==Насељена места==
Бијача, [[Церно (Љубушки)|Церно]], Црнопод, Црвени Грм, Доле, Граб, Грабовник, Градска, Греда, Грљевићи, Хардомиље, Храшљани, Хумац, Кашће, Клобук, Липно, Лисице, Љубушки, Милетина, Мостарска Врата, Ораховље, Оток, Преграђе, Пробој, Пролог, Радишићи, Стубица,
▲Бијача, [[Церно (Љубушки)|Церно]], Црнопод, Црвени Грм, Доле, Граб, Грабовник, Градска, Греда, Грљевићи, Хардомиље, Храшљани, Хумац, Кашће, Клобук, Липно, Лисице, Љубушки, Милетина, Мостарска Врата, Ораховље, Оток, Преграђе, Пробој, Пролог, Радишићи, Стубица,
Студенци, Шиповача, Тескера, Вашаровићи, Вељаци, Витина, Војнићи и Звирићи.
Линија 99 ⟶ 95:
[[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]]
[[Категорија:Општина Љубушки|Општина Љубушки]]
{{Link GA|de}}
| |||