Музикалност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
(нема разлике)
|
Верзија на датум 6. септембар 2012. у 22:56
Музикалност (енг. musicality и фр. musicalité)[1] је урођена музичка способност коју имају одређени људи и која се испољава кроз различите видове музичке делатности. Музикални људи имају обдареност за:
- интерпретацију и музицирање[2] (осећај за боју у музици, фразу, фразирање, ритам, динамику, агогику и хармонију),
- памћење музичког материјала (музичка меморија),
- свирање по слуху,
- импровизирање (свирање, певање, компоновање на лицу места - без припреме),
- сугестивно преношење личних доживљаја (емоционалног набоја),
- различите музичке жанрове (забавна, џез, класична, народна...)
- изразиту креативност и стваралачку фантазију,
- проживљавање музичког садржаја,
- понирање у највећу дубину и суштину музике.
Музикалност се не може научити, она је дата, присутна је и осети се. Зато је врло погрешно када се техничко-занатска спретност и увежбаност схвата као музикалност.
Предуслов за музикалност је добар музички слух.
Извори
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ^ Музицирање, компонента музикалности