Тршћанска криза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
 
==Након другог светског рата==
[[Јосип Броз Тито|Маршал Тито]] није хтео да попусти у вези Трста.
Он је подсетио Британце да питање Трста није само војно, него и политичко питање, јер је у питању област која је Југославији била неправедно одузета још након Првог светског рата.
Британски војни фактори супосле разговора са Титом ствар препустили савезничким владама.
[[Југословенска армија]] је имала пуну контролу над градом све до [[12. јунајун]]а 1945. и тај период је познат као ''"40 дана Трста"''.
 
Премијер Велике Британије [[Винстон Черчил]] је вршио притисак на америчког председника [[Хари Труман|Трумана]] да се заједно супротставе југословенским трупама.
Југословенска армија је имала пуну контролу над градом све до 12. јуна 1945. и тај период је познат као "40 дана Трста".
За њих је питање Трста било поистовећено са продором [[Комунизам|комунизма]] ка Италији и Западу.
Након договора Тита и британског фелдмаршала [[Харолд Александер|Харолда Александера]], град је предат на управљање заједничкој британско-америчкој војној команди.
Ревизија граничних линија између Италије и Југославије је превазилазила билатерални спор те две државе и представљала је један од почетака [[Хладни рат|Хладног рата]].
[[Совјетски Савез|Совјетској влади]] није одговарало да подржавањем југословенских интереса погорша односе са САД и Великом Британијом.
 
Након договора Тита и британског фелдмаршала [[Харолд Александер|Харолда Александера]], у Београду су 9. јуна 1945. [[Иван Шубашић]], Ричард Патерсон и Ралф Стивенсон (амбасадори САД и Велике Британије) потписали споразум три владе о успостављању привремене управе, по ком се спорно подручје стављало под заповедништво и надзор савезничкогврховног команданта.
Југословенске трупе на том простору су ограничене на 2000 војника.
 
И поред постигнутог компромиса, питање Трста је оптерећивало односе Југославије и западних савезника и дуги низ година је остало извор неспоразума и жариште латентне кризе.
 
На југословенским северозападним границама владало је опсадно стање.
Честале су биле кошкања између југословенских и јединица пољске емигрантске армије генерала Владислава Андерса (у саставу британске армије).
Од фебруара до августа 1946. англо-америчка авијација је нарушавала ваздушни простор Југославије, што је у августу довело до обарања једног и присилног спуштања другог америчког авиона на југословенску територију.
 
Истовремено са тим, односе је додатно погоршавао и притисак са Запада око [[Београдски процес|суђења Дражи Михаиловићу]] и [[Алојзије Степинац|Алојзију Степинцу]].
 
Такво стање је потрајало до 1947. године када је потписан [[Мировна конференција у Паризу 1946.|мировни уговор у Паризу]] и формирана [[Слободна Територија Трста]].
 
==Слободна Територија Трста==
[[Датотека:Free Territory Trieste Flag.png|мини|десно|застава Слободне Територије Трст]]