Тиме је С. У. Д. хтело да се бави и (поглавито) самосталним научним истраживањем и популарисањем тога рада. Научним истраживањима бавило се оно и даље. У томе правцу, поред дотадашњег рада, приређивало је и историјске, етнографске, археолошке екскурзије. Популарисањем науке бавило се тек од [[1883]], када је основало и пети одбор »Одбор за ширење наука и књижевности у народ« помоћу библиотеке популарних књига.
[[13. мај|13/5]]а [[1886]] С.У.ДСУД је суспендовао министар просвете [[Милан Кујунџић]] због сукоба с њим. [[1. новембар|1/11. новембра]] [[1886]]. изашао је закон о оснивању [[Српска краљевска академија наука|Српске краљевске академије наука]]. Чл.Чланом 31. тогатог закона уступљена је Академији библиотека, збирке и имање С. У. ДСУД. Сукоб, који је настао због тога, привремено се завршио поновним отварањем С. У. Д.СУД [[25. јун|25/6]]а [[1887]]. Али од тогатог доба оно је тешко радило, јер је остало без државне помоћи, а велики број његових чланова припао је С.Српској К.краљевској Академијиакадемији Науканаука, којој је посвећивао главну активност. Спор између два друштва око архива и библиотеке С.Српског У.ученог Д.друштва завршио је [[9. април|9/4]]а [[1891]] министар просвете [[Андра Николић]]. На његов предлог оба су се друштва спојила 19221892. на тај начин да је С. У. Д.СУД изабрало својих 8 чланова за редовитередовне чланове Срп.Српске кр.краљевске академије наука, а сви остали његови разни чланови постали су [[Списак почасних чланова СКА|почасни чланови]] Срп.Српске кр.краљевске академије наука.<br>
'''== Литература''': == *[[Народна енциклопедија]] (1927. год)
