Софка Николић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
још сређивања и референцирања
Ред 1:
{{почетник|21|11|2012}}
'''Софка Николић Васиљевић''' ([[Табановић]], општина [[Шабац]], [[1907]]. — [[Бања Ковиљача]], [[27. јул]] [[1982]]) била је српска певачица народне музике и по многима највећа звезда овог жанра у првој половини 20. века.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:362953-Buran-zivot-Sofke-Nikolic „Буран живот Софке Николић“], Драго Гајић, Вечерње новости, Београд, 22. јануар 2012.</ref>
 
Почела је да пева као девојчица на вашарима, а од 1918. је озбиљније запажена наступима у Зворнику. Први важнији наступ имала је 1927. године, када је 20-тих година прешла да живи у Београд. Удала се за Пају Николића, шефа великог оркестра и са њим имала ћерку Марицу. Први пут Софкино певање пренесено је радио таласима 11. децембра 1929. године на Радио Београду.
 
Прву плочу са нумерама „Колика је Јахорина планина“ и „Кад би знала, дилбер Стано“ снимила је са 19 година у Берлину, а другу плочу две године касније у Паризу. Понела је титулу најтраженије певачице у Европи и добија награду „Златне поткове“.
 
Све до 1939. године гостовала је и певала у најпознатијим европским културним центрима Берлину, Прагу, Бечу, Будимпешти, Паризу, са пратећим оркестром од 25 музичара, под вођством њеног мужа Паје. О њеном певању, које је остављало велики утисак на слушаоце широм Европе, написано је: „Даире у њеним рукама звечећи су дрхтале, дрхтала је њена душа“.<ref>[http://www.glassrpske.com/plus/teme/Sofka-pociva-u-grobu-bez-biljega/8888.html „Софка почива у гробу без биљега“]</ref>, Тихомир Несторовић, ''Глас српске'', Бања Лука, 4. јул 2008.
Снимила је више од 100 грамофонских плоча и више од 200 песама.
 
Снимила је више од 100 грамофонских плоча и више од 200 песама. Њене најпознатије песме су: „Цојле манојле“, „Колика је Јахорина планина“, „Кад би знала, дилбер Стано“, „Зоне, мори Зоне“ и „Чујеш, секо...“.
Њене најпознатије песме су:
* „Цојле манојле“
* „Колика је Јахорина планина“
* „Кад би знала, дилбер Стано“
* „Зоне, мори Зоне“
* „Чујеш, секо...“
 
Након смрти ћерке Марице 1939. године, на врхунцу славе, Софка се повлачи у туговање и више није певала. Временом је заборављена ова наша најславнија српска певачица 20. века. Последње године живота провела је скромно и усамљено у Бијељини и Београду. Умрла је 1982. године иу старачком дому у Бањи Ковиљачи, а сахрањена је у Бијељини, у крипти поред своје ћерке.
Први пут Софкино певање пренесено је радио таласима 11. 12. 1929. године на Радио Београду. Даире у њеним рукама звечећи су дрхтале, дрхтала је њена душа.
 
Све до 1939. године гостовала је и певала у најпознатијим европским културним центрима Берлину, Прагу, Бечу, Будимпешти, Паризу, са пратећим оркестром од 25 музичара под вођством њеног мужа Паје.
 
Након смрти ћерке Марице 1939. године, на врхунцу славе, Софка се повлачи у туговање и више није певала. Временом је заборављена ова наша најславнија српска певачица 20. века. Последње године живота провела је скромно и усамљено у Бијељини и Београду. Умрла је 1982. године и сахрањена у Бијељини, у крипти поред своје ћерке.
 
== Извори ==
Линија 31 ⟶ 21:
{{портал|биографија}}
 
{{клица-биографијемузика}}
 
{{DEFAULTSORT:Николић Васиљевић, Софка}}