Википедија

Ugovor — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 1:
{{spajanje|Општи услови настанка уговора}}
{{spajanje|Уговор}}
{{сређивање|потребно форматирање}}
[[Уговор]] у смислу правног односа настаје путем размене сагласних изјава воља лица којих се тиче. Поступак усаглашавања њихових воља назива се ''закључивање'' или ''склапање'' уговора а лица која га склапају означавају се различитим називима - уговорне стране, учесници, партнери, уговорници, стипуланти, контрахенти.
 
'''Ugovor''' je saglasnost izjava volja dve ili više stranaka u cilju postizanja određenih pravnih dejstava.
За настанак сваког уговора потребно је да се стекну одређени општи услови. Ти услови тичу се:
 
==NASTANAK UGOVORA==
* [[пословна способност|пословне способности]] уговорника
* сагласности воља (види посебан чланак [[Сагласност воља код уговора]])
* предмета уговора
* основа уговора
* форме (код формалних уговора) (види посебан чланак [[Форма уговора]])
 
Uslovi za nastanak:
==Пословна способност уговорника==
 
1.IZJAVE VOLJA
Лица која склапају уговор морају имати одговарајућу [[пословна способност|пословну способност]]. Извесне категорије лица имају потпуну пословну способност, неке категорије имају ограничену а неке су апсолутно лишене пословне способности. Лица која имају потпуну пословну способност могу склапати уговоре без икаквих ограничења у том погледу.
 
1.SAGLASNOST IZJAVLJENIH VOLJA
Лица која су апсолутно лишена пословне способности не могу склапати било какве уговоре, јер немају [[право|правно]] релевантну вољу. Уместо њих, то могу чинити њихови [[законски заступник|законски заступници]] (родитељи, односно [[старатељ|стараоци]]).
 
2.[[predmet obaveze|PREDMET]]
За [[малолетник|малолетна]] лица млађа од 14 година важе посебна правила. [[Малолетници]] старији од 14 година и пунолетна лица делимично лишена пословне способности располажу ограниченом способношћу уговарања. Они самостално могу склапати једино оне уговоре чије им је склапање законом изричито дозвољено. Остале уговоре могу склапати само уз сагласност својих законских заступника, а уговори склопљени без сагласности су недовршени (''negotiorum claudicans''), односно [[рушљиви уговори|рушљиви]]. Они могу бити употпуњени накнадним одобрењем (''ратихабиција''). Сауговорник ограничено пословно способног лица може позвати његовог законског заступника да се изјасни да ли уговор одобрава. Ако се овај о томе не изјасни у том року сматра се да је сагласност ускратио.
 
3.KAUZA ([[osnov]])
[[Законски заступник]] има право да захтева и поништење уговора који није одобрио. Право на поништење припада и ограничено пословно способном лицу када стекне потпуну пословну способност, у року од три месеца од стицања те способности.
 
4.ostali uslovi za zaključenje
С друге стране, сауговорник ограничено пословно способног лица који није знао да је оно ограничено способно, може одустати од тог уговора. То право има и сауговорник који је знао за пословну неспособност, али је био преварен да је била дата одговарајућа сагласност. Право на одустајање гаси се у року од тридесет дана од дана сазнања за пословну неспособност, односно превару.
 
==Предмет уговора==
 
'''[[Saglasnost izjavljenih volja]]''' (podudaranje) je neophodan uslov za zaključenje ugovora, ali ne mora biti dovoljan, potrebno je da je dozvoljen i moguć [[predmet]], [[osnov]] i nekad ako je potrebna posebna [[forma ugovora|forma]].
О предмету уговора, његовом појму и постојању уопште вођене су дуге теоријске расправе. Оно што је најприхватљивије имајући у виду решење [[Закон о облигационим односима|Закона о облигационим односима]] је да је предмет уговора уједно и предмет потраживања које уговор рађа, дакле чинидба ([[престација]]) коју једна страна дугује другој. У прилог овоме говори члан 46. став 1 ЗОО:
[[Pregovori]] su priprema za stvaranje ugovora. To su sve radnje koje prethode postizanju saglasnosti volja. Kada se postigne saglasnost volja o [[bitni elementi ugovora|bitnim elementima ugovora]], možemo reći da je nastao ugovor. Pregovori ne obavezuju i svaka strana ih može raskinuti kad hoće, jedino će odgovarati (za [[šteta|štetu]] nastalu vođenjem pregovora) ona strana koja je vodila pregovore bez namjere da zaključi ugovor ili je imala namjeru pa odustala bez osnovanog razloga. Ugovor je zaključen onog časa kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
 
== PONUDA ==
"''Уговорна обаеза може се састојати у давању, чињењу, нечињењу или трпљењу''"
 
'''[[Ponuda]]''' jedne strane je konačni predlog, određenom licu sa namjerom zaključenja ugovora (animus contrahendi), koji sadrži sve bitne elemente ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor. Ako je za ugovor potrebna određena forma onda i ponuda mora biti u toj formi.
Предмет уговора мора испуњавати одређене услове:
Objektivno bitni elementi ugovora su sadržani u zakonu, definisani su za pojedinačne vrste ugovora. Subjektivno bitni el. ugovora su oni koje jedna strana diže na nivo bitnih.
Sporedne tačke – ako ih ugovaraći nisu sami utvrdili – može ih odrediti sud (vodeći računa o prethodnim pregovorima) Kod neimenovanih ugovora ako se mogu izdvojiti bitni uslovi primjeniće se ovo pravilo.
 
Ponuda se razlikuje od drugih izjava volje po svome dejstvu – jedino je ponuda podobna da prihvatanjem bude pretvorena u ugovor.
* да буде одређен или одредљив
* да је могућ
* да је допуштен
 
Ponude mogu biti opozive (do prihvatanja) i neopozive (obavezujuće).
'''Одређен/одредив''': оно што дужник дугује требало би бити одређено у погледу врсте, количине, квалитета, места, времена и начина извршења. Но, довољно је да се странке сагласе о тзв. [[битним елементима уговора]], што зависи у пракси од конкретног уговора који се склапа. Остали елементи уговора могу се допунити преко [[диспозитивне одредбе|диспозитивних законских одредби]], за које се претпоставља да важе уколико странке нису другачије одредиле.
 
[[Imperativne norme]] su previđene u zakonu i stranke ih ne mogu mijenjati za razliku od [[dispozitivnih normi]] koje su zakonska pravila koja strnke mogu izmjeniti i suprotno predvidjeti.
Предмет је одредљив у случају када уговор садржи податке помоћу којих се он може одредити, или кад су уговорници оставили трећем лицу да га одреди. Ако треће лице не може или неће да одреди предмет уговор је [[ништави уговори|ништав]], јер не може постојати без предмета.
 
==Načini prihvatanja ponude==
Захтев о одређености не поима се ипак круто, већ еластично. Уколико је идентитет ствари која је предмет уговора неспоран међу уговорницама, његово погрешно означавање не шкоди постојању уговора (falsa demonstratio non nocet).
 
* neposredno
'''Могућ''': уколико испуњење обавезе из уговора није могуће уговор је бесмислен и беспредметан. Овде се пре свега мисли на немогућност испуњења која постоји у тренутку склапања уговора, накнадна немогућност спада у другу област регулисања.
* posredno
Немогућност се обично дели на објективну (чинидба коју не може да изврши нико) и субјективну (дужник у конкретном случају није у могућности да испуни чинидбу), а може се даље делити и на физичку и правну немогућност.
 
Neposredno prihvatanje ponude je: izrečno, potpisivanjem pismena, opšteusvojenim znacima.
Објективна немогућности изазива [[ништавост уговора]] већ у тренутку настанка, а уколико је немогућ само део остатак остаје на снази. Накнадна могућност не утиче на ништавост уговора. Обавеза [[накнада штете|накнаде штете]] [[поверилац|повериоцу]] постоји у случају да је [[дужник]]а знао или морао знати да је предмет уговора немогућ (тзв. culpa in contrahendo), а не постоји уколико није знао или уколико је и поверилац знао за њу (culpacompensatio).
Posredno prihvatanje ponude se vrši konkludentnim radnjama.
'''Konkludentne radnje''' nisu neposredna izjava volje, ali se može posredno, sa sigurnošću, s obzirom na okolnosti, izvesti zaključak da lice njima izražava volju. Izrečna izjava volje oduzima značaj konkludentnim radnjama [[protest]]; [[rezerva]]; [[ograda]]
 
Po pravilu ćutaje ponuđenog nije znak prihvatanja. Izuzetak je predviđen u čl. 42. st. 3. |[ZOO] kad je ponuđeni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe. Potrebno je da obje strane izjave volju. Takođe neodgovaranje nije znak prihvatanja (npr. Ako p oslanu stvar ne vrati u određenom roku
Субјективна немогућност не изазива ништавост уговора, јер је чинидба није апсолутно немогућа. У овом случају је [[накнада штете]] једина опција која стоји на располагању повериоцу.
 
{{DEFAULTSORT:Уговор}}
'''Допуштен''': предмет уговора не сме бити противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима. Забрањено је и ако се извршењем допуштене радње постиже забрањени циљ. Одређени уговори изричито су наведени као забрањени јер се чешће јављају у пракси. Уговори са недопуштеним предметом јесу по правилу [[ништави уговори|ништави]], осим ако циљ прекршеног правила упућује на неку другу санкцију или ако закон прописује нешто друго.
 
[[Категорија:Облигационо право]]
==Основ уговора==
[[Категорија:Уговори|*]]
 
{{Link FA|he}}
Основ уговора није општеприхваћена категорија у [[облигационо право|облигационом праву]], али је [[ЗОО]] у складу са [[Француска|француском]] правном теоријом прихватио постојање овог појма.
 
[[af:Kontrak]]
Основ уговора, или како се још назива основ обавезивања (лат. causa) је онај разлог због којег неко нешто чини другоме, онај узрок чинидбе једног лица према другом. Разлог у конкретном случају обично зависи од врсте уговора. На пример, код [[Уговор о продаји|уговора о продаји]] разлог зашто једна страна предаје ствар је жеља да добије новчану накнаду од друге стране. Обавеза једне стране чини основ обавезе друге стране.
[[ar:عقد (قانون)]]
Од овога треба разликовати мотиве страна у уговору, који су заправо посредни разлози обавезивања и имају мањи утицај на пуноважност уговора.
[[ast:Contratu]]
Основ уговора мора бити сагласан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима, а такође мора бити и истинит тј. без икаквих [[заблуда]] о њему.
[[id:Kontrak]]
Мотив може утицати на ништавост (уколико је недозвољен) али то доста зависи од тога да ли је уговор теретан или не. Код теретних недопуштен мотив утиче на ништавост само уколико обе стране знају за њега. То није случај код доброчиних уговора, где знање друге стране није неопходно.
[[bg:Договор]]
 
[[be-x-old:Дамова]]
==Види још==
* [[Уговорbs:Ugovor]]
[[ca:Contracte]]
* [[Престанак уговора]]
[[cs:Smlouva]]
 
[[da:Kontrakt]]
==Референце==
[[de:Vertrag]]
* Радишић Јаков, Облигационо право - Општи део, Номос, Београд, 2004., ISBN 86-81781-45-6
[[nv:Ałgáádeitʼááh]]
 
[[et:Leping]]
[[Категорија:Облигационо право]]
[[el:Σύμβαση]]
[[en:Contract]]
[[es:Contrato]]
[[eo:Kontrakto]]
[[eu:Kontratu]]
[[fa:قرارداد]]
[[fr:Contrat]]
[[gl:Contrato]]
[[he:חוזה]]
[[hi:ठेका या ठीका]]
[[hr:Ugovor]]
[[hy:Պայմանագիր]]
[[io:Kontrato]]
[[it:Contratto]]
[[ja:契約]]
[[ka:ხელშეკრულება]]
[[kk:Келісім-шарт]]
[[ko:미국의 계약법]]
[[la:Pactum]]
[[lv:Līgums]]
[[lt:Sutartis]]
[[hu:Szerződés]]
[[mn:Гэрээ]]
[[nl:Overeenkomst]]
[[no:Avtale]]
[[pl:Umowa]]
[[pt:Contrato]]
[[kaa:Oferta]]
[[qu:Arininakuy]]
[[ru:Договор]]
[[si:නීතිය-ගිවිසුම]]
[[simple:Contract]]
[[sk:Zmluva]]
[[sl:Pogodba]]
[[sh:Ugovor]]
[[fi:Sopimus]]
[[sv:Pactum]]
[[ta:ஒப்பந்தம்]]
[[tl:Kontrata]]
[[tt:Шартнамә]]
[[th:สัญญา (นิติศาสตร์)]]
[[vi:Hợp đồng]]
[[tr:Kontrat]]
[[uk:Договір]]
[[zh:契约]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ugovor”