Загорка Стојановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Уметнички рад: допуне |
|||
Ред 34:
== Уметнички рад ==
У ликовни живот [[Србија|Србије]] Загорка Стојановић се укључила, јако рано још као студент Академији примењених уметности у Београду. Истраживањем граница могућности, пре свега у сликарској техници таписерија, Загорка је остварила врхунац у „скулптурама“ изведеним ткањем, „чија апстрактна фигурација готово да губи додир са старим занатом“.
Последњих година, Загорка Стојановић, негује сасвим нов израз у својим креацијама-[[Иконографија|иконоткање]]. Тај нови уметнички израз заснован је на скоро канонски веродостојно истканим иконама по византијском кључу, које дословно цитирају и прате ток Загоркине изворне идеје. Полиптих „Деисис“, пет икона-тканица, из ток сликаркиног опуса, награђен је Гран пријем у уметничкој колонији „Милешева 93“, да би следећих година био изложен на изложбама у [[Њујорк]]у и [[Париз]]у.
Уметнички занат ткања, Загорка је учила по сеоским насељима Србије, од старих ткаља, које су јој откриле неизмерне могућности,. Захваљујући тим сазнањима Загорка своје тканице-таписерије, ради до савршенства, и њима оплемењује огромне просторе модерне архитектуре, и њене зидове од хладног материјала, бетона, челика, стакла...
{{цитат2|''На бројним курсевима, летњим школама и радионицама, Загорка преноси своја знања надајући се да ће наша традиција изаћи из оквира архивске грађе етнологије''.}}
| |||