Штитоноше (рибе) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: уклоњено sv (strongly connected to sr:Тврдоперке),zh,pt,is,pl,he,fr,ko,es,no,fi,la,de,cs,bg,lt,nl,da (strongly connected to sr:Зракоперке) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 14:
Живе углавном на морском дну, али за време размножавања мигрирају у слатке воде ([[анадромна врста|анадромне врсте]]). Овај пут је често веома дуг тако да износи од неколико стотина до хиљаду километара. Ова појава указује да су реке примарно станиште ових риба, из кога су касније продрле у мора. Изузетак је [[кечига]] која живи искључиво у слатким водама, у [[река Сава|Сави]] и [[Дунав]]у, и не мигрира. Женке полажу велики број [[јаја]] која се прилепе за камење на месту [[мрест]]а и ту се и оплоде (спољашње [[оплођење]]). После излегања из јаја младе јединке мигрирају низводно у море.
== Класификација ==
Ред штитоноша обухвата два подреда:
Ред 26:
** [[Кечига кратконоса]] - (''-{Acipenser ruthenus}-'') и [[Кечига дугоноса]] - (''-{Acipenser nudiventris}-'') су најмања међу рибама штитоношама, достиже дужину до 1 -{m}-; женка ове врсте полаже највише до 37 000 јаја; осим у Сави и Дунаву живи и у другим притокама Црног и Каспијског мора;
** [[сибирска јесетра]], ''Acipenser baerii baerii''
** [[бајкалска јесетра]], ''Acipenser baerii baicalensis''
** ''Acipenser brevirostrum'' (USA)
** ''Acipenser dabryanus''
** ''Acipenser fulvescens'' (USA)
** [[руска јесетра]], ''Acipenser gueldenstaedtii''
** [[зелена јесетра]], ''Acipenser medirostris''
** ''Acipenser mikadoi''
** [[јапанска јесетра]], ''Acipenser multiscutatus''
** [[јадранска јесетра]], ''Acipenser naccarii''
** ''Acipenser nudiventris''
** ''Acipenser oxyrinchus''
** ''Acipenser oxyrinchus desotoi''
** ''Acipenser oxyrinchus oxyrinchus''
** [[персијска јесетра]], ''Acipenser persicus''
** ''Acipenser schrenckii''
** [[кинеска јесетра]], ''Acipenser sinensis''
** ''Acipenser stellatus''
** [[европска јесетра]], ''Acipenser sturio''
** [[бела јесетра]], ''Acipenser transmontanus''
*
** [[моруна]] или белуга (''Huso huso''), је једна од највећих слатководних риба јер може достићи дужину до 9 -{m}- и тежину од око 1.400 -{kg}-, од чега око 100 -{kg}- отпада на икру од које се, такође, прави кавијар;
** ''Huso dauricus''
** '''род (''Polyodon'')'''
*** [[
(Извор: [http://www.fishbase.org http://www.fishbase.org].)
==Литература==
* Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
* Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
* Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
* Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО ''Вук Караџић'', Београд, 1986.
* Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
* Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП ''Stylos'' Нови Сад, 1995.
== Спољашње везе ==
* [http://www.bionet-skola.com/w/štitonoše Bionet škola]
* [http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/pictures/Acipenseriformes.html Photos and illustrations of Acipenseriformes]
* [http://members.magnet.at/aquaculture/sturgeonbooks.htm Literature on sturgeons]
* [http://www.cites.org/eng/news/press_release.shtml CITES finalizes 2006 caviar export quotas]
Линија 77 ⟶ 76:
Слика:Paddlefish.jpg|Polyodon spathula
</gallery>
[[Категорија:Рибе]]
[[Категорија:Кошљорибе]]
[[en:Chondrostei]]▼
[[ar:أسماك شعاعية الزعانف]]
▲[[en:Chondrostei]]
[[fa:شعاعباله]]
[[ja:条鰭亜綱]]
| |||