Четници Косте Пећанца — разлика између измена

'''Четници Косте Пећанца''', такође познати и као „црни“ четници<ref>Stevan K.Pavlowitch, ''Hitler's new disorder : the Second World War in Yugoslavia'', Columbia University Press, New York, 2007, page 59</ref>, „легални четници“ или „владини четници“<ref>[{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/sr/vesti/magazin/story/50855/DOBRI+I+LO%C5%A0I+OKUPATORI.html DOBRI|title=Dobri I LOŠILoši OKUPATORI]Okupatori |publisher=Pressonline.rs |date= |accessdate=2013-04-01}}</ref> су биле формације које су биле активне у [[Влада народног спаса Милана Недића|Недићевој Србији]]. Биле су лојалне режиму у окупираној Србији и немачкој војној администрацији, а борили су се превасходно против [[Партизани (Југославија)|партизана]].

Четнички одреди [[Коста Пећанац|Косте Пећанца]], оформљени на [[Видовдан]] (28. јуна) у другој половини 1941. и већим делом у 1942. години, представљају, уз мање одреде жандармерије и касније [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]], главну оружану силу квинслишког [[Влада народног спаса Милана Недића|режима Милана Недића]].<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/uvod-u-knjigu-cetnici-koste-pecanca-milorada-kozica |title=Milorad Kozić: Uvod U Knjigu Cetnici Koste Pecanca Milorada Kozica] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref> Постојале су до краја 1942. године до када су постепено замењиване Љотићевим и Недићевим формацијама.<ref name=autogenerated1>[{{cite web|url=http://www.znaci.net/00001/4_14_1_3.htm |title=ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 1] |publisher=Znaci.net |date= |accessdate=2013-04-01}}</ref>

У време инвазије на Југославију, Коста Пећанац се налазио у јужној Србији. Пре [[Други светски рат|Другог светског рата]], заједно са својим ривалом [[Илија Трифуновић-Бирчанин|Илијом Трифуновићем-Бирчанином]], био је један од познатијих лидера једне о организације која је себе називала „четницима“, годинама пре него што је [[Дража Михаиловић]] и [[Равногорски покрет]] почео да користи то име<ref>Stevan K.Pavlowitch, ''Hitler's new disorder : the Second World War in Yugoslavia'', Columbia University Press, New York, 2007, page 52</ref><ref name="Vojska.net">[{{cite web|url=http://www.vojska.net/eng/world-war-2/serbia/chetniks/pecanac/ |title=Chetniks of Kosta Milovanović-Pećanac (Pechanatz)] |publisher=Vojska.net |date= |accessdate=2013-04-01}}</ref>. Између два рата ауторитет Пећанца се вештачки гради за потребе монархије, па је и читаво његово држање, понашање и посебно одевање томе подешено.<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/engleski-oficiri-u-stabu-koste-pecanca-1941 |title=Milorad Kozić: Kosta Pecanac U Redovima Pete Kolone] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

Коста Пећанац је сместио свој штаб на планини [[Соколовице]] у [[Топлица (област)|Топлици]]. Крајем јуна и почетком јула 1941. године широм Србије почели су да стижу декрети Косте Пећанца о постављању четничких војвода. Ти декрети, привидно патриотске и родољубиве садржине, остављали су утисак о припремама за оружани отпор окупатору. Наредбе о постављању четничких одреда носили су датум 28. јуни 1941. године, тј. на Видовдан, што је такоће требало да симболизује борбу за отпор окупатору. <ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/prvi-oruzani-odredi-nediceve-vlade-narodnog-spasa |title=Milorad Kozić: Prvi Oruzani Odredi Nediceve Vlade Narodnog Spasa] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

Бројно стање четничких одреда као и број четника, често се мењао, па га је тешко утврдити. Коста Пећанац је тврдио да располаже са 80 одреда и око 15.000 четника. Многи четници који су ступили у одреде ради борбе против непријатеља, схвативши да Пећанац ступа у отворену сарадњу са окупатором, напуштали одреде и прелазили превасходно у [[Југословенска војска у отаџбини|четнике Драже Михајиловића]], као што је [[Драгутин Кесеровић]].<ref>[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B0_%D0%9A%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D1%83_%D1%83_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83_1945. Transkript sa suđenja Keseroviću u Beogradu 1945.]{{dead link|date=April 2013}}</ref>. Осипање одреда је било нарочито приметно после неке неуспеле потере и борбе са партизанима, када су одреди били потучени. Ипак, један број је остајао, а нарочито када су одреди и четници у њима, почели да примају плате и дневнице. Према платним списковима, почетком 1942. године био је 41 четнички одред са око 4000 четника, али је и тај број у току 1942. године смањиван.<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/brojno-stanje-i-spiskovi-cetnickih-odreda |title=Milorad Kozić: Brojno Stanje I Spiskovi Cetnickih Odreda] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

Још пре рата, постојали су контакти немачких агената са Костом Пећанцем. [[Вера Пешић]] је понудила Кости Пећанцу да му се исплати 200.000 [[рајхс марка|рајхс марака]] још 1940. године. Сусрет Пећанца са немачким представницима догодио се тек фебруара 1941. године и то у [[Софија|Софији]]. Немачки представник са којим се Коста Пећанац састао у Бугарској, био је лично рајхсмаршал [[Херман Геринг]]. Састанак измећу Пећанца и Геринга одржан је у двору [[Борис ІІІ од Бугарске|бугарског краља Бориса]], код кога се Геринг налазио у посети. Херман Геринг је после разговора у Софији прокоментарисао: „Чини ми се да смо овога платили више но што вреди.“<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/nemci-obecavaju-200-000-nemackih-maraka |title=Milorad Kozić: Nemci Obecavaju 200 000 Nemackih Maraka] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

Војводе Косте Пећанца имале су састанак са припадницима [[НОП]] 23. августа 1941. на коме је договорена заједничка борба против окупатура, али је само дан касније имао састанак са командантом [[Гестапо]]а у Србији - Краусом.<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/sukobi-cetnika-i-partizana |title=Milorad Kozić: Sukobi Cetnika I Partizana] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref> Пре рата, склопљено пријатељство Косте Пећанца са немачким агентима у Југославији, добија своје право лице 24. августа 1941. године, када се Пећанац у селу Плочнику крај Прокупља састаје са представницима немачке војне управе. Споразум Пећанца и немачке војне управе у Србији, дефинитивно је оснажен 28. августа 1941. године, приликом састанка на планини [[Букуља|Букуљи]] којим су Пећанчеви четнички одреди стављени у директну службу окупационом режиму, а нашли су се и на платним списковима Недићеве владе.<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/koreni-izdaje |title=Milorad Kozić: Koreni Izdaje] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

Пећанац је био ригорозан сваког свог четника или војводу који је у било коме виду сарађивао са НОП или одбио да пуца у своју браћу, каквих је случајева било 1941. године. Због залагања Граничног војводе Аце Поповића да се поведе борба против окупатора сменио га је и осудио на смрт. Слично је прошао и војвода Марко Килибарда из Прокупља због сарадње са партизанима. Њега је изручио Немцима па је интерниран. Четовођу Петка Јовановића из Трмке код Куршумлије, који је својим одредом обезбеђивао границу према Косову, изручио је Бугарима када је одбио да пођу у борбу против партизана. Четовођа је потом стрељан 1942. године на Бубњу. Пећанац је често упозоравао своје људе на однос према Немцима, па је у том смислу карактеристично упозорење које им је упутио 29. октобра 1941. године: „Уопште забрањујем да војводе издају нарећења која нису у складу са данашњицом, пошто их не умеју стилизовати нити сложити са духом и интересом народа, који се у данашње време намеће… Нарочито нека наређења о поретку о коме они појма немају. То се даље не сме дешавати док се претходно не договоре са Немцима!“ <ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/vojvodska-strahovlada-od-pljacki-do-zlocina |title=Milorad Kozić: Vojvodska Strahovlada Od Pljacki Do Zlocina] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

Поред сарадње са Немцима, имали су састанке са Албанским представницима око заједничке сарадње око борбе против отпора у „пограничној зони“.<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/rame-uz-rame-sa-nemackim-oruzanim-odredima |title=Milorad Kozić: Rame Uz Rame Sa Nemackim Oruzanim Odredima] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

На самом почетку, након априлског слома, пећанчеви одреди налазили су се на границама са Косовом, тада [[Велика Албанија|Великом Албанијом]], где је ратовао са [[Балисти]]ма штитећи српска насеља, међутим брзо се одлучио да не улази у сукобе са Немцима.<ref>[{{cite web|author=Log in om een reactie te plaatsen. |url=http://www.youtube.com/watch?v=ZzjE1trUYyU |title=Југославија у рату 1941-45. Србија у лето 1941 |publisher=Youtube.]com |date=2010-04-25 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

Први сукоб са партизанима десио се 16. септембра 1941. када су извели неуспешан напад на део партизанског одреда у селу [[Горња Драгуша]] код [[Блаце|Блаца]].<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/napad-na-slobodnu-teritoriju-u-toplici-i-jablanici |title=Milorad Kozić: Napad Na Slobodnu Teritoriju U Toplici I Jablanici] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

После повлачења немачке војске из градова на југу и истоку Србије, четничке јединице Косте Пећанца преузимају контролу у [[Прокупље|Прокупљу]], [[Куршумлија|Куршумлији]], [[Лебане|Лебану]] и [[Блаце|Блацу]]. Партизани у ноћи 9/10. октобра 1941. године разбијају четнички одред и један вод [[Српска државна стража|недићеваца]] (СДС) и ослобађају [[Прокупље]]. Након тога, на основу споразума са Пећанчевим војводом Ацом Поповићем, оснивају заједничку партизанско-четничку команду у Прокупљу. Прокупље је живело у слободи до 9. јануара 1942. године, док бугарска војска, јачине једног пука, није стигла у Прокупљу.<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/zajednicka-cetnicko-partizanska-komanda |title=Milorad Kozić: Zajednicka Cetnicko Partizanska Komanda] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

Неколико одреда Косте Пећанца учествовало је у заједничком четничко-партизанском нападу на [[Крушевац]] 22. септембра 1941, али је након тога Коста Пећанац издао наређење да се „на Италијане и Немце не сме ударити“.<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/engleski-oficiri-u-stabu-koste-pecanca-1941 |title=Milorad Kozić: Cetnicko Partizanski Napad Na Krusevac] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>

Почетком 1942. године партизански топлички и ресавски одред ослобађају Куршумлију. Коста Пећанац успева 22. фебруара да поврати власт над Куршумијом, након чега врши масовна стрељања.<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/borba-u-kursumliji |title=Milorad Kozić: Borba U Kursumliji] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref> Недељу дана после борби у Куршумлији, 28. фебруара 1942. године, четници војводе Видојечаког Нике Куштримовића опкољавају већ десетковану Косаничку партизанску чету на узвишењу изнад села Сварча код Блаца. Четници заробљавају 16 партизанских бораца и на лицу места их стрељају.<ref>[{{cite web|url=http://istorijanisa.wikidot.com/stradanje-kosanicke-partizanske-cete |title=Milorad Kozić: Stradanje Kosanicke Partizanske Cete] |publisher=Istorijanisa.wikidot.com |date=2010-07-01 |accessdate=2013-04-01}}</ref>