Загорка Стојановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Последњих година, Загорка Стојановић, као таписерист негује сасвим нов израз у својим креацијама - [[Иконографија|иконоткање]]. Њен нови уметнички израз заснован је на скоро канонски веродостојно истканим иконама, по византијском кључу, које дословно цитирају и прате ток Загоркине изворне идеје. [[Полиптих]] „Деисис“, пет икона-тканица, из тог Загоркиног сликаркиног опуса, награђен је Гран пријем у уметничкој колонији „Милешева 93“, да би следећих година био изложен и на изложбама у [[Њујорк]]у и [[Париз]]у.
Уметнички занат ткања, Загорка је учила по сеоским насељима [[Србија|Србије]], од старих ткаља, које су јој откриле неизмерне могућности ткања, које је она надоградила и усавршила. Захваљујући тим сазнањима, и личним вештинама, Загорка своје тканице-[[таписерија|таписерије]], ради до савршенства. Њима је украсила огромне просторе модерне архитектуре, чији зидови од хладног материјала, бетона, челика, стакла, сада оплемењују таписерије ове познате српске ткаље-таписеристкиње. Загоркине таписерије и иконоткања, са златним нитима и Ахтирском Богородицом, стигле су до приватних збирки и музеја, Америке и Јужне Африке.
Загорка Стојановић своја ткачка и уметничка знања несебично преноси бројним ткаљама, костимографима и таписеристима на бројним курсевима, летњим школама и радионицама, „надајући се да ће наша традиција изаћи из оквира архивске грађе етнологије.“
| |||