Источнохерцеговачки дијалекат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
sta fali?
Ред 8:
 
==Основица стандардних језика==
Овај млађи штокавски дијалекат ијекавског изговора, који је још од краја [[15. век|XV]] и почетка [[16. век|XVI]] века у Дубровнику био барем делимично основа дубровачке књижевности, и на коме је писана разноврсна [[српска народна књижевност|народна књижевност]], заслугом [[Вук Караџић|Вука Караџића]], његових присталица и [[Илирски покрет|хрватских илираца]], у току [[19. век|XIX века]] постао је основа књижевног [[Српскохрватски језик|српскохрватског језика]] (односно, [[Српски језик|српског]] и [[хрватски језик|хрватског]]. У Хрватској науци данас често са презиром гледа на хрватске "вуковце" и истиче да је данашњи хрватски стандард базиран на више дијалеката и чак више наречја. Тачно је и неспорно да су почев од деведесетих у Хтватској учинјени огромни напори да се стандардни језик одаљи од источнохерцеговачке основице. Тачно је и да је то учинјено отваранјем стандардног језика према другим наречјима, али то не мења чињеницу да је фонетика и морфологија а пре свега акцентуација у хрватским граматикама и далје источнохерцеговачка. С друге стране, у Хрватској се активнно пориче источнохерцеговачки карактер дубровачког говора, а када би се то прихватило то би значило да хрватски стандардни језик није матерњи ниједној хрватској заједници и великим делом вештачки језик. Сам дубровачки говор ионако не може бити доовлјан као основица хрватског стандрада због специфичне акцентуације придева, која одступа од новоштокавске и хрвтаске.
 
Иначе, што се тиче дубровачког говора, он је данас више источнохерцеговачки него што је икад био. [[Решетар]], хрватски лингвист и Дубровчанин давно је приметио, да ко дели српско од хрватског мора признати да је језик Дубровника одувек био српски. То, наравно, не имплицира националност Дубровчана.
Овај млађи штокавски дијалекат ијекавског изговора, који је још од краја [[15. век|15]]. и почетка [[16. век]]а у Дубровнику био, делимично, основа дубровачког књижевног језика, и на коме је писана разноврсна [[српска народна књижевност|народна књижевност]], заслугом [[Вук Караџић|Вука Караџића]], његових присталица и [[Илирски покрет|хрватских илираца]], у току [[19. век]]а постао је основа заједничког књижевног [[српскохрватски језик|српскохрватског језика]], односно [[српски језик|српског]] и [[хрватски језик|хрватског]] језика и, касније, заједно са неким другим босанским и црногорским дијалектима, [[бошњачки језик|бошњачког стандарда]] и нестандардизованог [[црногорски језик|црногорског језика]].
Сами Бошњаци не сматрају да је основ њиховог језика источнохерцеговачки дијалекат већ источнобосанкси дијалект.
 
==Види још==