Кошице — разлика између измена

Kraj = [[KošickýКошички krajкрај|Кошички]] |

'''Клима''': Клима у Кошицама је [[Умерено континенталнаумереноконтинентална клима|умерено континентална]].

Простор Кошица био је насељен још у време [[праисторија|праисторије]]. Постоје подаци о [[Словени|словенском]] становништву у овом крају почетком [[средњи веквијек|средњег века]]. Насеље под данашњим називом први пут се помиње у списима из [[1230|1230.]] године, а [[1369]]. године му је одобрен грб, што га чини градом са најстаријим таквим сачуваним документом. У ово време то је био [[Мађари|мађарски]] град, насељен [[Немци]]ма и [[Мађари]]ма. Значај града види се и из податка да је овде било средиште северне [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]]. Грб је свој данашњи изглед добио [[1502]]. године и од тада се није променио.

Током династичких сукова на [[Историја Мађарске|мађарском]] двору у [[15. век|15.]] и [[16. век]]у град је тешко страдао. Град је био седиште бунтовних покрета против [[ХабзбурговциХабзбурзи|Хабзбурговаца]]. Тек крајем [[17. век]]а долази до смиривања стања у граду и околини. У ово време град се обнавља и осавремењује, а његов углед као „средишта северне Угарске“ поново долази до изражаја. Град остаје верско, културно и привредно средиште. Овај положај није значајније пољуљан ни после тешких страдања у [[Мађарска револуција 1848.|Револуцији 1848-1849. године]]. У другој половини века град се развио у снажно средиште, а главно становништво су били [[Мађари]] и [[Јевреји]].

На крају [[Први светски рат|Првог светског рата]] Кошице су се нашле у метежима око разграничења новостворене [[Чехословачка|Чехословачке]] и [[Мађарска|Мађарске]]. [[Тријанонски споразум|Тријанонским споразумом]] [[1919|1919.]] године, град је постао део [[Чехословачка|Чехословачке]]. У следећим година становништво се мења и све више долази до изражаја [[Словаци|словачки]] елемент. Међутим, од [[1938|1938.]] до [[1945|1945.]] године град је предат [[Миклош Хорти|Хортијевој]] [[Мађарска|Мађарској]], што је на крају довело до масовног страдања [[Јевреји|Јевреја]] и протеривања [[Словаци|словачког]] становништва из града. После рата град је враћен [[Чехословачка|Чехословачкој]], која постаје [[Комунизам|комунистичка]] земља. Тада је дошло до масовног исељавања [[Мађари|Мађара]] из града. У време комунистичке власти град је нагло индустријализован, што је условило нагли раст становништва - са 60.700 у [[1950|1950.]] године на 235.000 у [[1991]]. години.

Кошице су данас седиште једног од [[Словачкиадминистративна Крајевиподела Словачке|словачких крајева]] и [[Уставни суд|Уставног суда]]. У њему столују [[Католичка црква|католички]] [[надбискуп]], [[Лутеранствопротестантизам|лутерански]] [[бискуп]] и [[Гркокатолицизам|грчкокатолички]] [[епископ]].

* [[Римокатоличкакатоличка црква|римокатолици]] - 58,3%,

Важност културне основе града била је пресудна да град добије звање [[КултурнаЕвропска престоница Европекултуре|Културне престонице Европе]] [[2013|2013.]] године.