Удар грома — разлика између измена

нема резимеа измене
Муње настају у [[олуја|олујним]] [[облак|облацима]] ([[кумулонимбус]]има) који се стварају у областима нестабилне [[атмосфера|атмосфере]] коју карактерише појава успона нестабилне ваздушне масе топлог [[ваздух]]а и велика влажност ваздуха. У таквим условима, најчешће [[лето|лети]] у послеподневним или вечерњим часовима.
 
Гром настаје краткотрајним пражњењем атмосферског електрицитета између облака и [[земља|Земље]], [[напон]]а од сто милиона [[волт]]и, јачине више хиљада [[ампер]]а, у кратком времену од 1-100 милисекунди, и нагло загревање ваздуха до 30.000ºЦ, због чега настаје грмљавина.
У ствари, муња и гром су исте појаве, само је муња визуелни приказ (који због веће брзине [[светлост]]и први настаје) а гром њена звучна манифестција и јавља се са закашњењем (због знатно мање брзине [[звук]]а). Муња има јак светлостни ефекат у виду искривуданих линија или трака (линијска и тракаста муња) или у облику лопте (лоптаста муња), или севања (муња севалица). Грмљавина има и јак звучни и механички учинак.
 
:* повреде су механичке и топлотне
 
Људи, који се у тренутку [[олуја|олује]] и грмљавинске активности налазе на отвореном, долазе у опасност удара грома. Директан удар грома у [[човек]]а, који има [[отпор]] тела између 500 и 1000 [[ом]]а, узрокује, (због брзог раста протока електричне струје), високи напон у телу реда величина око 100 [[волт|кВkV]]. Тај [[високи напон]] узрокује напонски пробој по површини тела, преко којег тече највећи део електричног тока, изазивајући повреде и друга оштрећења у организму.
<gallery>Слика:Lightnings sequence 2 animation.gif|Севање муње у [[Тулуз]]у [[Француска]]
Слика:Tree-after-lightning - NOAA.jpg|Оштећење стабла након удара грома
23

измене