Википедија

Милорад Јанковић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
додати подаци о раду у научној фантастици, инлајн референце, спољашње везе...
датум и место рођења, плус пар ситница
Ред 6:
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења = 13.
| месец_рођења = јул
| година_рођења = 1924.
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Србија]], [[Краљевина Југославија]]
| дан_смрти = 24.
| месец_смрти = јул
Ред 18:
}}
 
Др '''Милорад М. Јанковић''' ([[1924Београд]], [[13. —јул]] [[Београд1924]]. — Београд, [[24. јул]] [[2002]]) је био један од најзначајнијих српских [[биологија|биолога]] и [[екологија|еколога]]. Био је универзитетски професор и председник Еколошког друштва Србије. Такође се бавио писањем [[научна фантастика|научне фантастике]] и био истакнути активиста на овом подручју.
 
== Научна и стручна каријера ==
Ред 25:
Године [[1970]]. постаје редован професор на истом факултету. Био је први управник Одсека за биолошке науке који је касније прерастао у Биолошки факултет. Оснивач је и дугогодишњи шеф Катедре за екологију и географију биљака на Биолошкој групи ПМФ-a као и Одељења за физиолошку и биохемијску екологију биљака Института за биолошка истраживања "[[Синиша Станковић]]". Био је дугогодишњи управник Института за ботанику и Ботаничке баште.
 
У дугој и плодној каријери објавио је преко 1.000 научних и стручних радова, елабората, студија, просторних планова. Аутор је преко 30 књига, монографија и уџбеника. У оквиру педагошког рада, поред руковођења израдом многих дипломских, магистарских и докторских радова, организовао је наставу и предавао на Центру за мултидисциплинарне студије, Географском факултету, Биолошкој групи [[Универзитет у Крагујевцу|Универзитета у Крагујевцу]], Природно-математичком факултету у [[Приштина|Приштини]]. РедованБио је редован или почасни члан многих научних и стручних друштава.
 
== Рад у научној фантастици ==
Ред 33:
Проф. Јанковић је држао истакнута предавања о улози фантазије и маште у стваралачком и научном раду („Беокон 86“), о проблему космизације човечанства у делима [[Константин Циолковски|Константина Циолковског]] (1991), о градовима као амбијенту садашњег и будућег живљења људског рода (1992) и многа друга.
 
Под псеудонимом Миле Јанковић Бели објавио је роман ''[[Бледа месечева светлост]]'' у едицији „[[Знак Сагите]]“, 1992. године. За ову књигу критичар [[Илија Бакић]] каже: „Упркос свим манама, овај роман, као једно нетипично али успешно дело у савременој домаћој СФ продукцији, заслужује пажњу“.<ref>Бакић, Илија [http://ilijada.blogspot.com/2012/07/rat-ljudi-i-skorpija-bleda-meseceva.html „Рат људи и шкорпија: 'Бледа месечева светлост' Миле Јанковић-Бели, издавач ИП Фламарион, Београд, 1992.“], ''Дневник'', Нови Сад, 1993.</ref>
 
== Награде и признања ==
ЈанковићеЈанковић је био добитник две Октобарске награде Београда, Седмојулске награде као и више захвалница и повеља. Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима.
 
== Извори ==
Ред 48:
{{DEFAULTSORT:Јанковић, Милорад}}
 
[[Категорија:Београђани]]
[[Категорија:Српски биолози]]
[[Категорија:Српски еколози]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Милорад_Јанковић”