Обзнана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
Пошто се јавила као организатор низа штрајкова, победила на изборима у доста општина и освојила знатан број мандата за Конституанту у [[Краљевина СХС|Краљевини СХС]], Комунистичка партија Југославије је [[29. децембар|29. децембра]] [[1920]], једном Владином "квази уредбом" под називом ''Обзнана'' забрањен рад. Обзнана није била уредба пошто није била "потписана од Краља него само од министра, - није објављена у службеним новинама него само излепљена на улицама." Са правног становишта , Обзнана је изгледала као једно "парче папира" која је требала да послужи "као средство политичког препада и застрашивања" Обзнаном је Влада наредила:
"'''Наређује се:'''
Линија 30 ⟶ 25:
'''МИЛЕНКО Р. ВЕСНИЋ, с.р'''''"
== Образложење за увођење Обзнане ==
У образложењу Обзнане, њен аутор, министар унутрашњих дела демократа [[Милорад Драшковић]] дао је свој опис комунистичких акција, Циљ комуниста је " да по руском бољшевичком примеру, све сруше што данас постоји од закона, установа и добара јавних и приватних, а да на место свега заведу као и у [[Русија|Русији]] власт неколико људи који ће располагати животом, слободом и имањем грађана, а државу нашу отворити инвазији странаца. То они зову диктатуром пролетеријата и пошто сматрају нашу државу само као један сектор на фронту у борби коју бољшевици воде против осталог света то ће они на том сектору повести војну против светског капитализма како би се срушило све и свуда у свету што су до данас створили дух, снага и рад човечанства."
Зарад остварења својих циљева, југословенски комунисти су покушавали "да шире своју отровну пропаганду међу војском и жандармеријом, како би као у Русији срушили поред осталих и те стубове реда, а завели место њих тзв. Црвену војску и црвену гарду, које продужују и данас, кад се цео свет смирује, ратове грађанске и међународне". Комунистима у Краљевини СХС придружило се много њених "''јавних и тајних непријатеља". Они, пошто су "''побеђени у рату, гледају да се после рата освете овој земљи, замећући у њој нереде... Једни се, иако ратни богаташи, уписују у комунистичку странку, други дају новац за новине који пишу неистине и драже народ на незадовољство, трећи одржавају везе с иностранством, и новчаним фондовима из иностранства набављају бомбе, експлозиве и оружје, четврти свим и свачим спречавају сваки рад у земљи и на рђав глас без доказа износе све јавне раденике и сав њихов рад... Неколико стотина људи плаћених из тајних фондова иду из места у место, са збора на збор, из воза у воз, из кафане у кафану, ништа друго нерадећи но мутећи јавни мир и убијајући код грађана поверење у државу и њену будућност."
Када би се остварила комунистичке замисли, Краљевину СХС задесила би несрећа каква је задесила [[Русија|Русију]]: грађански и међународни рат, пљачке "хране и стоке по селима, а другог имања по вароши". Али, напомињао је творац Обзнане, "болести бољшевика која се зове комунизам, оборила је само [[Русија|Русију]]. За неколико недеља савладала је била [[Мађарска|Мађарску]], али је тамо прошла остављајући пустош и погибију баш оних који су хтели диктатуру. Иначе, [[САД|Америка]], [[Енглеска]], [[Француска]], [[Немачка]] и друге уређене и богате државе сузбиле су је у самом почетку, негде лакше. а негде крваво." Владине мере, предвиђене у Обзнани, имале су да спрече комунисте у намери да изазову ново проливање крви. Јер, проливено је и сувише. Народ тражи мир да би лечио своје ратне ране и патње." Како је наведено у њој самој, Обзнана је донета да би се обезбедила да Конституанта обави свој посао "у реду и слободи", неометена "општом обуставом рада" и немирима за коју су се, по Владином сазнању "са више страна и из више поузданих извора", комунисти спремали.
[[Категорија:Политика]]
| |||